EU SPREMA ŠOK VEKA ZA HRVATSKU I BUGARSKU! Francuska, Nemačka i još 9 država traže promenu pravila igre: “Konstantan interes Zagreba je da Srbija ne uđe u EU”

Kraj blokada i komšijskih ucena ili samo pusta želja? Čak 11 zemalja članica EU, predvođenih moćnom Francuskom i Nemačkom, pokrenulo je inicijativu za korišćenje konstruktivnog uzdržavanja umesto veta u spoljnoj politici. Ova istorijska promena bi sklonila Hrvatskoj i Bugarskoj prste sa “obarača” za rampu koju su u svakom momentu spremni da stave između zemalja Zapadnog Balkana i EU, a analitičari su podeljeni: jedni smatraju da nije dovoljna, drugi da je ideja dobra, ali – daleko od realizacije.

Jedanaest članica Evropske unije (EU) zatražilo je da se razmotri mogućnost prelaska sa jednoglasnog odlučivanja na glasanje kvalifikovanom većinom u spoljnoj politici EU, uz ocenu da pravo veta pojedinačnih država sve češće blokira zajedničko delovanje Unije.

Austrija, Danska, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Rumunija, Španija i Švedska uputile su pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaji Kalas, u kojem navode da princip konsenzusa treba da doprinosi zajedničkom delovanju, a ne da ga sprečava.

Pet principa za unapređenje zajedničke spoljne politike

Zemlje potpisnice predložile su pet principa za unapređenje zajedničke spoljne politike:

• Poštovanje principa “iskrene saradnje i međusobne solidarnosti”
• Veće korišćenje konstruktivnog uzdržavanja umesto veta
• Izbegavanje povezivanja odluka iz spoljne politike sa pitanjima koja sa njima nisu suštinski povezana
• Razmatranje mogućnosti prelaska na kvalifikovanu većinu u okviru postojećih ugovora EU
• Obavezivanje država koje žele da blokiraju takvu promenu da navedu “obrazložene vitalne razloge”.

– Pravni okvir za svih pet principa već postoji. Na nama je samo da ih primenimo i tako unapredimo našu spoljnu politiku – navodi se u pismu.

Hrvatska je već najavila rampu Srbiji u slučaju da se sahranu osuđenog generala Ratka Mladića organizuje uz državne počasti, ali i Bugarska zbog, navodno, nezadovoljavajućeg položaja bugarske manjine u Srbiji.

S obzirom na to da su obe zemlje već nekoliko puta posegnule za vetom kada je otvaranje Klastera 3 u pitanju, opravdano je pitanje šta bi ova opcija značila za Srbiju?

“Nedovoljno za krizu proširenja koja je zahvatila EU”

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije iz Beograda za “Blic” je rekao da se korišćenje konstruktivnog uzdržavanja već primenjivalo za neke odluke unutar Brisela, ali da je nedovoljno za krizu proširenja koja je zahvatila EU.

– Zemlje koje insistiraju na vetu smatraju da time brane suverentitet i opciju da vode spoljnu politiku kako oni hoće. Ali kad je reč o proširenju, nije reč o tome već o ucenjivanju suseda u regionu. Videli smo to u našem slučaju, u slučaju Severne Makedonije – podseća Zečević.

Marko Savković iz ISAC fonda za “Blic” kaže da je inicijativa dobra, a da je ideja dugo u opticaju.

– Važno je da su Francuska i Nemačka među članicama koje predlažu (kao i Španija)… i konstruktivno uzdržavanje zaista zvuči lepše od veta. Ali pazite na formulaciju, “razmatranje mogućnosti”, odnosno “vitalni razlozi” – ja to čitam kao da smo daleko od realizacije – ocenjuje Savković.

Zašto je veto važan članicama EU? Jer im, pogotovo onim manjim državama EU, daje snažan pregovarački alat, ali ujedno može da uspori ili blokira zajedničku politiku.

Savršeno oruđe za naplaćivanje istorijskih računa

To dodatno stvara otpor prema proširenju, jer je “crna ovca” EU, kako su pojedini godinama zvali Mađarsku, često pribegavala ovoj taktici. U slučaju Zapadnog Balkana, neretko se čuje da bi pravo veta postalo savršeno oruđe za naplaćivanje istorijskih računa.

Zečević kaže da primer nalazimo i u našem dvorištu, kao i da u slučaju Srbije “imamo konstatan interes Hrvatske da ne bude primljena u EU”.

– Do sada nismo imali primere da se konstruktivno uzdržavanje primenjuje kada je reč o proširenju. Imali smo opcije “za”, ili “protiv”. Po meni bi bilo logično da se klasteri otvaraju kvalifikovanom većinom, sa 55 odsto glasova zemalja koje čine 65 odsto EU. To bi bio napredak, a u našem slučaju bi značilo da bi već otvorili Klaster 3 – napominje Zečević.

Kako se donose odluke u EU?

Najveći broj odluka se donosi kvalifikovanom većinom: “za” treba 55 odsto država članica koje predstavljaju 65 odsto ukupne populacije EU.

Jednoglasnost je potrebna kada se donose odluke koje se odnose na:

• Proširenje EU
• Spoljnu i bezbednosnu politiku, poput sankcija
• Poreze
• Budžet

Što se tiče veta u regionu, ne treba tragati mnogo daleko: 15. jula Zagreb je blokirao Podgorici poglavlje 14 ( koje se odnosi na saobraćajnu politiku), a odobrio otvaranje poglavlje 8 (Konkurencija) i 29 (Carinska unija).

To je “najbenigniji primer”, za razliku od najpoznatijeg i najkontroverznijeg: od kraja 2020. godine, Bugarska blokira početak pristupnih pregovora Severne Makedonije, iako je Skoplje pristalo i na promenu imena. Pride, te 2020. godine, veto nije blokirao samo Severnu Makedoniju, već automatski i Albaniju, jer su njihovi pristupni paketi tada bili vezani.

Grčka i Severna Makedonija

Grčka je godinama bila ključni faktor u procesu pristupanja Severne Makedonije EU, koristeći spor oko imena kao sredstvo pritiska. Smatrala je da naziv “Makedonija” može dovesti do teritorijalnih pretenzija prema njenoj pokrajini Makedoniji. Zbog navedenih razloga je insistirala da promena imena bude uslov za napredak Severne Makedonije ka članstvu u EU. Spor je rešen Prespanskim sporazumom 2018. godine, prema kojem je Makedonija pristala da promeni naziv u “Republika Severna Makedonija”. Ovaj kompromis je bivšoj jugoslovenskoj republici omogućio da postane članica NATO i započne pregovore o članstvu u EU, dok je Grčka pristala da povuče svoj veto.

Međutim, veto i dalje “drži” Bugarska, zbog optužbi da je makedonski jezik prosto bugarski pod drugim imenom i da Skoplje ne poštuje kulturne i istorijske veze s Bugarima.

Slovenija i Hrvatska

Nakon sticanja nezavisnosti, Slovenija i Hrvatska su se sukobljavale oko pitanja granice, posebno u Piranskom zalivu. Pitanje pristupa međunarodnim vodama bilo je problem za Sloveniju. Ona je tvrdila da ima pravo na izlaz na otvoreno more, dok je Hrvatska tvrdila suprotno. Kako je Slovenija postala članica EU 2004. godine, iskoristila je svoj status da insistira na rešavanju ovog pitanja kao uslov za nastavak pregovora Hrvatske sa EU. Potpisani sporazum iz 2009. godine, delimično na štetu Hrvatske, dao je mogućnost da ona postane član EU 2013. godine.

Kipar i Turska

Za mnoge je najpoznatiji primer komšijske “diplomatije” višedecenijski spor Kipra i Turske. Dok je ostrvska država članica EU, Turska je kandidat za članstvo, koja pritom ne priznaje Kipar kao državu. Ona je takođe okupirala severni deo ostrva i uspostavila paradržavnu strukturu “Severni Kipar”.

U toj situaciji, Kipar koristi svoj status člana EU kao alat za rešavanje spornih teritorijalnih pitanja i sticanje priznanja od Turske. Ipak, Turska bez priznanja Kipra neće moći da uđe u EU, jer je priznavanje članica EU ključni uslov za pristupanje.