Prof. dr Radak otkrio koja 3 simptoma prethode moždanom udaru: Šlog se javlja 7 do 10 dana nakon njih

Prve nesvestice, vrtoglavice i prolazni poremećaji vida ne treba zanemarivati. Nove studije pokazuju da je rizik od ozbiljnog moždanog udara najveći tokom prvih sedam do deset dana nakon pojave početnih tegoba, kaže vaskularni hirurg prof. dr Đorđe Radak.

Posebno je naglasio značaj reagovanja nakon pojave prvih simptoma.

– Nove studije pokazale su da je posle prve nesvestice i vrtoglavice, u periodu od sedam do deset dana, najveći rizik da će doći do velikog i ozbiljnog moždanog udara. Prvi simptom može da znači da su trombi počeli da se odvajaju sa mesta na kojem postoji suženje – upozorio je Radak i ukazao na značaj karotidnih arterija i pravovremenog otkrivanja njihovog suženja:

– Karotidna bolest je pozadina onoga što zovemo moždanim udarom. Nastaju aterosklerotična suženja na vratu i veliki broj moždanih udara događa se zbog toga.

Prema profesorovim rečima, prve tegobe treba posmatrati kao urgentno stanje.

– Tranzitorni ishemijski atak, odnosno prva nesvestica ili vrtoglavica, treba da budu upozorenje da se nalazimo u urgentnoj situaciji. To je ključni trenutak kada je korist od intervencije najveća – naglasio je profesor Đorđe Radak.

Problem, kako kaže, predstavlja i to što ozbiljno suženje karotidne arterije ponekad ne izaziva jasne simptome.

– Postoje ljudi koji imaju potpuno zatvorenu jednu karotidnu arteriju, a nemaju skoro nikakve simptome, zato što se zatvaranje događalo postepeno i mozak se navikao. Problem je što mozak ne boli i veoma teško daje simptome – rekao je on.

Kao upozorenje se mogu javiti i prolazne promene vida.

– Privremeno slepilo, gubitak dela vidnog polja, omaglica i treperenje pred očima simptomi su nedovoljne ishranjenosti oka. Oko je deo mozga, a očno dno sastoji se od istih nervnih ćelija koje se nalaze u mozgu – objasnio je Radak.

Kako leto povećava rizik od moždanog udara

Prema njegovim rečima, vremenski uslovi tokom leta mogu dodatno da povećaju rizik kod ljudi koji već imaju suženje arterija.

– Leti pada pritisak, a raste koncentracija krvi i to stvara predispoziciju za nastanak tromba na suženoj arteriji – objasnio je Radak.

Objašnjava da se promene na karotidnim arterijama mogu otkriti jednostavnim ultrazvučnim pregledom.

– Ultrazvuk može da pokaže i odredi stepen značajnosti promena na vratu. S obzirom na to da se ta suženja nalaze oko dva centimetra ispod kože, hirurg može za nekoliko minuta da očisti arteriju i napravi ogromnu korist za pacijenta – kaže profesor.

Prema njegovim rečima, postoje jasni kriterijumi kada treba uraditi intervenciju na karotidnoj arteriji:

– Velike prospektivne i randomizovane studije odavno su završene i postoje dokazi kada treba uraditi intervenciju. Najbolji rezultati su kod ljudi koji imaju početne nesvestice i vrtoglavice, kao i suženje karotidne arterije veće od 70 odsto.

Govoreći o razlozima zbog kojih se aterosklerotične promene pojavljuju i kod mlađih ljudi, Radak je izdvojio hronični stres, lošu ishranu i štetne navike.

– Sada živimo u izobilju stresa, loše hrane, loših navika i svega što ubrzava razvoj ateroskleroze. Stres je postojao i ranije, ali je trajao kraće. Naš problem je to što smo izloženi hroničnom stresu – istakao je on.

On smatra da pušenje, alkohol i druge štetne navike ne treba posmatrati izdvojeno od psihičkog stanja čoveka.

Pored životnih navika, važnu ulogu može da ima i genetika.

– Pre svih faktora koje možemo da regulišemo i popravljamo stilom života, postoji i nešto što se zove genetika. To je sada potpuno jasno. Postoje ljudi koji genetski imaju sklonost da im se trombociti lepe za sužene krvne sudove i da se stvori tromboza – objasnio profesor.

Naveo je da danas postoje genetske analize koje mogu da pokažu određene faktore rizika, kao i reakciju trombocita na pojedine lekove.

Suženje karotidne arterije ne mora da izaziva simptome

Govoreći o preventivnim operacijama, objasnio je da se one obavljaju kada patološka promena već postoji, ali pacijent još nema izražene tegobe.

– Kada se kaže preventivna operacija, ljudi misle da problem ne postoji, ali da želimo da ga sprečimo. Suština je da problem postoji, ali još nema simptoma. Čovek može da ima značajno suženje karotidne arterije ili arterije koja ishranjuje bubreg ili nogu, a da još nema ozbiljne tegobe – rekao je.

Ko i kada treba da pregleda karotidne artrerije

On smatra da u Srbiji još ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju preventivnih pregleda karotidnih arterija i prepoznavanju prvih simptoma.

– Nemamo dovoljno opšte svesti da treba jednom godišnje da uradimo ultrazvuk karotidnih arterija i da početni simptomi imaju veći značaj nego što mislimo. Ljudi nemaju mogućnosti, vremena ni naviku da dođu do prve dijagnostike – primetio je on.

Kaže i da bi osobe starije od 50 godina trebalo jednom godišnje da obave ultrazvučni pregled karotidnih arterija, aorte i vena:

– Postoji svest da bi posle 50. godine jednom godišnje trebalo ultrazvučno pregledati karotide, aortu i vene. To je jednostavan i bezazlen pregled koji ne boli.

Prema njegovim rečima, Srbija ima dobre centre, ali mogućnosti savremene dijagnostike i lečenja još nisu podjednako dostupne u celoj zemlji.

– Imamo sjajne centre. U nekim od naših centara rezultati su bolji nego u velikim zapadnim klinikama, ali to još nije prosek u našoj zemlji i na tome treba raditi. Preventivni pregledi čuvaju živote i štede novac zdravstvenom sistemu. Prevencija nije stvar estetike, već života — zaključio je prof. dr Đorđe Radak.

AI će promeniti način postavljanja dijagnoze, ali i izvođenja operacija

Govoreći o novinama u vaskularnoj hirurgiji, Radak je rekao da će veštačka inteligencija promeniti način postavljanja dijagnoze, ali i izvođenja operacija.

– Veštačka inteligencija će promeniti sliku medicine uopšte, a u ovoj oblasti posebno. Dijagnostičke metode, od ultrazvuka do skenera i magnetne rezonance, biće opisivane pomoću veštačke inteligencije. Drugi nivo je mogućnost da veštačku inteligenciju pitate za savet, a treći je veštačka inteligencija koja organizuje samu operaciju – rekao je Radak.

On je objasnio da se robotika već koristi u pojedinim oblastima medicine, dok hirurg kontroliše tok operacije i donosi najvažnije odluke.

– Mesto čoveka je da kontroliše faze i usmerava robota, odnosno da donosi strateške odluke o tome kojim pravcem operacija treba da ide. Robotika može mnogo preciznije da obavi ono što podrazumeva sama tehnika operacije. Krvni sudovi se vide deset puta uvećani, što omogućava da se ne povrede nervi i da kvalitet operacije bude na veoma visokom nivou” – naveo je on u emisiji “Uranak“ na televiziji K1.

Radak je istovremeno upozorio da se hirurgija ne sme u potpunosti prepustiti novim tehnologijama:

– Ako se samo oslonimo na veštačku inteligenciju, možemo doći u situaciju da obični hirurzi zaborave ili ne znaju da urade neke intervencije. Zbog endovaskularne hirurgije i novih minimalno invazivnih intervencija već možemo doći u situaciju da hirurg nikada nije radio klasičnu operaciju.

Bolest (stenoza) karotidne arterije: Simptomi i uzroci blokade glavne arterije vrata