Најскупљи посао направио је Александар Станковић, који се после одличне сезоне у Клуб Брижу вратио у милански Интер.
Италијански клуб је за младог везисту издвојио 23 милиона евра, али на прве две првенствене утакмице Станковић је уписао мање од десет минута на терену.
Велику пажњу привукао је и трансфер Душана Влаховића. Српски нападач је после растанка са Јувентусом као слободан играч прешао у Бешикташ. Иако за њега није плаћено обештећење, његов долазак у турски клуб један је од најзвучнијих послова овог лета.
Саша Лукић је трећи српски фудбалер чији је трансфер премашио границу од десет милиона евра. Везиста је из Фулама прешао у Ипсвич за 10,5 милиона евра.
Више од поменуте цифре плаћен је и Јан Карло Симић, али се његов случај разликује. Ал Итихад је за српског штопера издвојио 15 милиона евра за откуп уговора са Андерлехтом, након што је прошлог лета за његову позајмицу платио шест милиона евра.
Следећи на листи је Јован Милошевић, за кога је Брага Штутгарту платила осам милиона евра. Око 6,5 милиона евра износио је трансфер Огњена Угрешића из Партизана у ПАОК, док је Лазар Јовановић за исту суму прешао из Штутгарта у Удинезе.
Наполи је после једне сезоне позајмице откупио Вању Милинковић-Савића од Торина за шест милиона евра. За српског голмана током лета су се интересовали бројни клубови, али је остао у Напуљу и конкурисаће Алексу Мерету за место међу стативама.
Када је реч о млађим играчима, Црвена звезда је Алексу Дамјановића продала Бајеру из Леверкузена за пет милиона евра, док је Милан за милион евра откупио Илију Пантелина од ТСЦ-а. Обојица ће покушати да се кроз наступе за млађе категорије изборе за место у првом тиму.
Међу значајнијим трансферима је и прелазак Дејана Јовљевића. Бивши нападач Црвене звезде је из Спортинг Канзас Ситија прешао у Сијетл за 5,2 милиона евра, а већ на дебију постигао је два гола.
Вања Драгојевић је за пет милиона евра напустио Партизан и прешао у Ренџерс. Марко Миловановић је из Алмерије прешао у Портсмут за 3,5 милиона евра.
Железничар из Панчева остварио је рекордну продају у историји клуба, пошто је Стефан Пиргић прешао у Викторију Плзењ за три милиона евра.
На домаћем тржишту највише је издвојила Војводина. Новосађани су за 2,5 милиона евра вратили Дејана Зукића из Волфсбергера.
Прелазни рок у појединим европским лигама још није завршен, као ни у Србији где траје до 15. септембра, па би до краја могли да уследе и нови трансфери српских фудбалера.
У ове трансфере треба додати још Немању Гудеља, Петра Раткова, Ивана Илића, Алексу Терзића.
Треба напоменути да су поменути изности јавно доступни на најпознатијем и признатом фудбалском порталу који се, између осталог, бави и трансферима – Трансфермаркет.
Како је некада било?
Није, међутим, увек било овако. Србија је у претходним годинама имала знатно више фудбалера у највећим европским клубовима, а њихови трансфери били су далеко издашнији.
Имена попут Немање Видића, Дејана Станковића, Бранислава Ивановића, Немање Матића, Александра Коларова, Душана Тадића и других годинама су била синоним за српски фудбал на највишем нивоу.
Последњих година Србија је и даље имала играче за највећу сцену, али је све мање оних који праве директан искорак у клубове европског врха и за које се издвајају десетине милиона евра.
Најбољи пример колико се тржиште променило јесте чињеница да су у претходном периоду трансфери Луке Јовића у Реал Мадрид, Немање Матића у Манчестер јунајтед, Сергеја Милинковић-Савића у Ал Хилал и Душана Влаховића у Јувентус достизали или премашивали најмање 40 милиона евра.
Данас је слика нешто другачија. Много је мање играча који су носиоци највећих клубова и који на трансфер тржишту достижу износе какви су се бележили пре неколико година.
Овај летњи прелазни рок тако је показао да српски фудбал тренутно нема велики број играча који су били спремни да направе трансфер у неке од највећих европских клубова.
