DO 2019. godine gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radilo je „na crno“ tj. bez bilo kakvog osiguranja. Za šest godina postojanja elektronskog sistema za prijavu registrovano je više od 100.000 radnika na ovim poslovima, a država je naplatila oko 2,4 milijarde dinara poreza i doprinosa. Ipak, i pored zakonske obaveze, čini se da nisu svi sezonci u poljoprivredi prijavljeni.
Foto: Patrick Dieudonne / robertharding / Profimedia
Poslodavci kažu da je uprkos većim dnevnicama i prijavama sve teže pronaći radnike koji žele da rade u poljoprivredi.
– Iako su dnevnice danas znatno veće nego pre nekoliko godina, fizički rad na visokim temperaturama i u sezoni nije privlačan velikom broju ljudi. Prijava sezonskih radnika jeste pozitivna stvar jer radnici imaju zdravstveno i penzijsko osiguranje za vreme angažovanja, ali sama prijava nije rešila problem nedostatka radne snage. Najveći izazov i dalje ostaje pronaći dovoljan broj ljudi kada posao krene – rekao je za RTS Branko Ostić sa poljoprivrednog gazdinstva „Ostić“ iz sela Manđelos.
Tokom sezona na njegovom gazdinstvu je radilo i bilo prijavljeno nekoliko desetina radnika, u zavisnosti od obima proizvodnje i potreba u određenom periodu godine. Najčešće su angažovani za berbu kornišona i paprike, sadnju, okopavanje, sortiranje i pakovanje proizvoda, odnosno za poslove koji zahtevaju veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu.
Najteže je pronaći radnike za berbu kornišona jer zahteva dosta discipline, preciznost i obavlja se svakodnevno tokom sezone. Upravo za takve poslove nedostatak radne snage je danas najveći problem, zbog čega mnogi proizvođači ne mogu da iskoriste svoj puni proizvodni potencijal.
(AgroFin)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
