HRAST se nalazi na grbovima i zastavama mnogih država i gradova sveta.
Foto: Jon G. Fuller / VWPics / Profimedia
Kod Slovena je hrast bio sveto drvo boga groma Peruna. Kod srpskog naroda hrastovi su smatrani demonskim drvećem, a ujedno i zaštitom od demona. Drevni hrastovi redovno su bili zapisi i u njihovu koru je urezivan krst. Takvo drveće se nije smelo seći, a ni njihovo opalo suvo granje se nije smelo sakupljati i koristiti za ogrev.
Danas se hrastove grane koriste za badnjake. Često se kod crkava i manastira mogu naći stara hrastova stabla.
Nekada ranije su se pod hrastovim stablom vršila suđenja, održavali su se različiti zborovi i drugi skupovi, koji su bili važni za lokalnu zajednicu.
Jedna od zanimljivosti je da u Francuskoj rastu ogromna stabla hrasta stara dva veka, u šupljini kojih je napravljena soba za posetioce.
Kako je žir plod svetog drveta, hrasta i za njega su vezana različita praznoverja iz kojih su se izrodila verovanja. Tako, na primer, žir je trebalo nositi uvek sa sobom kao zaštitu od bolesti ili amajliju za dobru sreću. Postoji verovanje da čuvanje nekoliko žireva u kući štiti od munje, a u Britaniji stara tradicija kaže da žena koja uvek nosi žir, može zauvek da ostane mlada.
(Baštovanka)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
