ZVANIČNICI NATO-a lažu da militarizacija Alijanse ide u korist ekonomijama zemalja-članica, dok u stvari ekonomija degradira i nanosi štetu mirnom razvoju regiona, izjavio je za Sputnjik ruski ambasador u Briselu Denis Gončar.
FOTO: GROK AI
-Rukovodstvo EU-NATO je krenulo putem ubrzane militarizacije i provocira trku u naoružanju na štetu mirnog razvoja regiona i socioekonomskog blagostanja njegovih građana… To jasno pokazuju najnoviji statistički podaci, kako za EU u celini, tako i za pojedinačne zemlje, a koji ukazuju na kontinuirano pogoršanje ekonomske situacije i socijalnih prava, primetio je ambasador.
On je naglasio da zvaničnici NATO-a i politički establišment zemalja-članica Alijanse pokušavaju da stvore utisak da je „sva ta militarizacija korisna za ekonomije i društva, što je, naravno, apsolutna laž“.
-Nažalost, zbog višegodišnjeg ‘ispiranja mozgova’ evro-NATO propagandom i zastrašivanja izmišljenom ruskom pretnjom, mnogim građanima je teško da shvate da upravo apologete soldateske vode Evropu u ćorsokak, istakao je Gončar.
Prema njegovim rečima, NATO svojim nepromišljenim postupcima namerno provocira eskalaciju na svetskoj sceni.
-Da bi opravdali ovu politiku, koriste horor-priče o Rusiji koja navodno priprema napad na zemlje NATO-a do 2029-2030. godine, rekao je ambasador.
Ove horor-priče nastavljaju da se šire uprkos ponovljenim izjavama ruskih lidera da Rusija nema takve namere i planove. Ambasador je podsetio da je Moskva zvanično predložila zemljama NATO-a da formalizuju garancije međusobne bezbednosti na papiru, ali su one ignorisale taj predlog.
-U stvarnosti, pravi izvor rastuće napetosti predstavlja agresivno ponašanje samih članica NATO-a. Jedan od najnovijih primera su nenajavljene vazdušne vežbe bloka sprovedene u blizini Kalinjingrada krajem avgusta, dodao je Gončar.
BELGIJA SE PRIPREMA ZA SUKOB SA RUSIJOM
Ambasador je napomenuo da Belgija više ne krije da se aktivno priprema za mogući sukob sa Rusijom, povećavajući brojnost svojih oružanih snaga i povećavajući rashode za naoružanje.
Prema rečima diplomate, Belgija je faktički učvrstila svoju politiku ka konfrontacionom planiranju nakon što je vlada odobrila plan vredan više milijardi dolara za ponovno naoružavanje zemlje u narednih osam godina.
-Za ovo se stvara odgovarajuće informativno okruženje. Sama ideja o velikom ratu više nije tabu u medijima. Svako ko se ne slaže sa ovom otvoreno samoubilačkom idejom brzo biva optužen da radi za našu zemlju, istakao je Gončar.
Istovremeno, belgijska vlada ignoriše negativne ekonomske posledice takve politike, očigledno verujući da „cilj opravdava sva sredstva“, ocenio je ambasador.
NATO SE SVE VIŠE UVLAČI U SUKOB NA STRANI KIJEVA
Komentarišući vojnu pomoć Ukrajini od strane NATO-a, ambasador je naveo da se Alijansa, pumpajući ukrajinske oružane snage tehnnikom, sve više uvlači u sukob sa Rusijom na strani kijevskog režima.
-Kroz stalno pumpanje oružja i tehnike ukrajinske oružane snage, uključujući visoko precizno oružje dugog dometa, učešće u navođenju i pružanje obaveštajnih podataka, članice NATO-a se sve više uključuju u sukob sa Rusijom na strani kijevskog režima, precizirao je diplomata.
On je takođe podsetio da Alijansa 2026. i 2027. godine planira „veliku vojnu pomoć Kijevu“, predviđajući izdvajanje 70 milijardi dolara svake godine.
Prema njegovim rečima, ovo je dodatna potvrda namere Zapada da odugovlači rat do poslednjeg Ukrajinca, koje vidi samo kao potrošni materijal za zadovoljavanje svojih geopolitičkih ambicija i izvor „lekcija o vođenju rata protiv Rusa“.
Ambasador je, takođe, primetio da se Evropa pretvara u stratešku pozadinu za ukrajinske snage i čak postaje deo ukrajinskog fronta.
Ne radi se više samo o sistematskom pružanju vojne pomoći, već i o predaji proizvodnje oružja i odbrambenih pogona za potrebe Oružanih snaga Ukrajine u evropske zemlje, zaključio je Gončar.
O BEZBEDNOSNIM GARANCIJAMA
Krajem 2021. godine Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je nacrte sporazuma između Rusije i SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama. Dokumenti su, između ostalog, isključivali dalje širenje Alijanse na istok i ulazak Ukrajine u nju, raspoređivanje dodatnih trupa i naoružanja van zemalja u kojima su se nalazili od maja 1997. godine, a takođe su predviđali odustajanje od bilo kakve vojne aktivnosti NATO-a u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zakavkazju i Centralnoj Aziji. Moskva je takođe navodila da je neophodno da se formalno dezavuiše odluka da Ukrajina i Gruzija postanu članice NATO-a, doneta na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine, jer je u suprotnosti sa obavezama lidera svih država-članica OEBS-a da ne jačaju svoju bezbednost nauštrb bezbednosti drugih.
U januaru 2022. godine održano je nekoliko sastanaka Rusije i SAD i Rusije i NATO-a na temu ruskih inicijativa.
SAD i NATO su 26. januara 2022. godine dostavili Moskvi pisane odgovore na predloge Rusije za bezbednosne garancije. U odgovoru se isticalo da oni nisu spremni da odustanu od širenja NATO-a, ali da istovremeno ne žele konfrontaciju i pristaju da razgovaraju o određenim aspektima bezbednosti sa Moskvom.
(sputnikportal.rs)
BONUS VIDEO – Vatrena stihija u Deliblatskoj peščari
