субота, 29.08.2026, 11:43 -> 11:54
Извор: Танјуг
Војни судија Мајкл Шрама пресудио је да признања Халида Шеика Мохамеда, оптуженог за организовање терористичких напада у САД 11. септембра 2001. године, која је дао агентима Федералног истражног бироа (ФБИ), нису била добровољна и да не могу бити коришћена као доказ на суђењу.
Тужилаштво је испитивања Мохамеда 2007. године у америчкој војној бази Гвантанамо на Куби описивало као најважније доказе у вишегодишњем процесу у којем му прети смртна казна.
Међутим, његова признања су од почетка оспоравана због тога што су га америчке власти претходно мучиле током испитивања у тајним затворима америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), неколико година пре него што је оптужен.
Одлука је, пише Њујорк тајмс, донета уочи 25. годишњице напада и могла би додатно да одложи почетак суђења уколико тужилаштво уложи жалбу са захтевом да признања буду поново прихваћена као доказ.
Преживели напада и породице жртава годинама упозоравају да страхују да можда никада неће дочекати коначан епилог процеса. Шрама је ове недеље одредио 5. јун 2028. године као датум почетка суђења.
Мохамед је оптужен да је био главни организатор отмица авиона 11. септембра 2001. године, у којима је у Њујорку, Пенсилванији и седишту Пентагона погинуло готово 3.000 људи.
Након хапшења 2003. године, ЦИА га је брутално испитивала у тајним затворима у иностранству, а до пребацивања у Гвантанамо 2006. године био је држан без контакта са спољним светом. Тужилаштво је из поступка већ искључило изјаве које је дао током тих испитивања, укључујући 183 случаја симулираног дављења водом, односно методе познате као “вотербординг”.
Судија Шрама отишао је корак даље и закључио да су недопустива и каснија Мохамедова испитивања у Гвантанаму током 2007. године.
“Тужилаштво није успело да доказима утврди да је господин Мохамед своје изјаве агентима ФБИ дао добровољно”, навео је Шрама у закључку одлуке од 45 страна.
Шрама је као један од разлога навео “непрекинути наставак психолошког условљавања и тешке принуде ЦИА” у време Мохамедовог испитивања у Гвантанаму 2007. године.
Судија је такође утврдио да агенти ФБИ намерно нису јасно обавестили Мохамеда да има право да ћути и да се консултује са адвокатом, као и да све што каже може бити употребљено против њега на суђењу.
Према правилима поступка, тужилаштво има пет дана да одлучи о жалби, уз могућност да затражи додатних пет дана. Адвокати одбране тврдили су да је ЦИА Мохамеда кроз мучење, вишегодишњу изолацију и самицу практично условила да касније агентима ФБИ каже оно што су желели да чују.
Мохамедов адвокат Гери Соуардс рекао је да одлука судије представља “лекцију из грађанског васпитања” о томе зашто америчка влада не би смела да се упушта у такво понашање.
Без признања, тужилаштво би морало да се ослони на документе, прислушкиване телефонске разговоре и транскрипте других разговора како би извело доказе против Мохамеда, а део тих доказа такође је предмет спора, наводи њујоршки лист. Ипак, према правном оквиру којим САД регулишу притвор у Гвантанаму, америчке власти сматрају да Мохамеда могу да држе неограничено, чак и без суђења и пресуде, у оквиру рата против тероризма.
Циљ суђења је да се утврди како је 19 отмичара са Блиског истока стигло у САД и извело најтежи терористички напад на америчком тлу у историји земље. Мохамед је оптужен да је план напада осмислио током 1990-их, представио га Осами бин Ладену и учествовао у избору и обуци отмичара.
