Miroslava 10 godina na biciklu, po snegu, kiši i žegi spasavala gladne, a i sama je u gladi odrasla: Priča o njenoj borbi slama srce

Odrasla je u gladi i nemaštini, gledajući oca kako godinama odlazi na dijalizu, ali umesto da je život u toj boli slomi, Miroslava Noćajac (34) iz Rume postala je anđeo čuvar za sve zaboravljene, bolesne i gladne.

Deceniju je biciklom po snegu, kiši i žegi nosila hranu i lekove, spavala s pretučenim majkama i bolesnim starcima, a danas, kada je konačno otvorila svoju fondaciju “Obrok za druga”, i sama se bori za osnovna sredstva kako bi mogla da nastavi da hrani više od 30 gladnih usta koja joj se svakodnevno javljaju.

Duboke rane iz detinjstva

Njena potreba da pomaže nije nastala iz hira, već iz duboke rane koju nosi iz detinjstva. Dok su njeni vršnjaci s roditeljima odlazili na more i letovanje, Miroslava je tri puta nedeljno dočekivala oca sa iscrpljujućih dijaliza.

– Moj početak je bio težak, tokom odrastanja često sam bila gladna. Gledala sam druge kako žive, a mi nismo imali mnogo toga. Sa 20 godina sam prvi put pomogla jednoj ženi koja je držala bebu u naručju. Suprug joj je išao na hemodijalizu, isto kao moj otac. U njoj sam videla svoju majku. Kupila sam im mleko i griz… Mislila sam, čovek mora s tim da se rodi, ne može to svako – priseća se Miroslava u razgovoru za Kurir.

Svoje prve humanitarne korake napravila je dok je živela u Nikincima, oslanjajući se samo na bicikl i voz. Pomoć je prikupljala tako što je bicikl tovarila u voz, prevozila donacije i potom ih na pedalama raznosila svima kojima je pomoć bila najpotrebnija.

Biciklom raznosila pomoć

– Skupljala sam pomoć od donatora, ko je imao šta da da, nekoliko pelena, mleko, brašno… Drva starima kako se ne bi smrzavali, slali smo jedno dete na Ostrog i more. Stare bake i deke s kancerom vodili na terapije, previjanja, jer su bili bez najbližih koji su otišli u inostranstvo. Obilazili smo porodice po zabačenim delovima Srbije – priča sagovornica.

Tokom decenije humanitarnog rada najviše su je pogađale priče majki koje su trpele nasilje.

– Te žene su napuštale domove, godinama se bore, ulažu u kuću i na kraju izađu s dve torbe. Bilo je situacija da smo išli tokom noći po pretučene žene s decom. Nalazili smo im stanove, čak sam ih primala i kod mene kući, nalazili donatore, za neke samo zvali sigurnu kuću – kaže Miroslava.

Putuje u najudaljenija sela

Nije joj teško da radi i po 15 sati dnevno, putuje u najudaljenija sela, nosi pakete autobusima ili stoji za šporetom i kuva kad god neka klanica donira meso. One kojima je pomoć potrebna više i ne broji, a svakog dana joj se, kako kaže, javi od 20 do 30 onih koji nemaju šta da jedu.

Svesna da kao pojedinac više ne može sama da nosi toliki teret, odlučila je da napravi korak dalje. Njen višegodišnji san ostvario se 5. avgusta, kada je zvanično dobila rešenje i PIB za fondaciju “Miroslava Noćajac – Obrok za druga”. Verovala je da će tako moći da pomogne još većem broju ljudi, ali je usledio neočekivani udarac.

“Imam ogromnu želju da pomažem drugima”

– Mi bukvalno nemamo ništa, trebaju nam sredstva kako bismo platili lokal, bar za tri meseca, nemamo računar, nemamo kancelarijsku opremu, nemamo lokal. Potrebna mi je podrška da bih mogla da stanem na noge. Imam ogromnu želju da pomažem drugima, volim ovo, taj posao nekad radim i po 15 sati, to su porodice koje su daleko, ali meni to ne smeta, meni trebaju donatori.

Svi koji žele da pomognu mogu se obratiti Miroslavi putem Instagram i Fejsbuk naloga “Humanitarna fondacija Miroslava Noćajac – Obrok za druga”.