Иако је у почетку деловало да кукуруз и сунцокрет лепо напредују и да би година требало да буде много боља него лане, суша током јула и августа умањила је очекиване приносе, у неким крајевима и више од 50 процената. Многи пољопривредници признају да производњу не осигуравају.
Осигуравајуће куће гледају на сваки начин да вас „пресвуку“. Некада сам осигуравао од града, а од суше не знам ни да ли осигуравају. Кад се догоди штета, они изађу на лице места и увек нађу неки изговор да признају само одређени проценат штете. Никада не буде као што вам приликом потписивања полисе кажу да ће бити. Некако се увек испостави да нисте осигурали баш од тога што вам је направило штету, већ од нечег другог. Зато не желим да имам ништа са осигуравајућим кућама, иако знам да држава даје субвенције за осигурање. Једноставно не верујем им”, каже Душан Станков, пољопривредник из Орловата.
Правна лица чешће купују полисе осигурања
Према подацима Удружења осигуравача Србије до короне у нашој земљи било је осигурано једва 10, а сада је то до 15 одсто обрадивих површина. Најчешће се осигуравају културе чија производња има велику вредност по јединици површине и која је најизложенија различитим ризицима, а то су воће, поврће и ратарске културе.
“Раст је евидентан, али тиме не могу да буду задовољни ни пољопривредници који живе од тог посла, ни држава која остаје без значајног дела БДП и плус мора да надокнађује штету. Не могу да буду задовољни ни осигуравачи, јер се поставља питање исплативости осигурања пољопривреде. У значајно већем проценту се осигуравају правна лица у односу на индивидуалне пољопривредне произвођаче, али су ови други власници знатно веће површине која може да се обрађује и због тога је укупан проценат око 15 одсто”, објашњава Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије.
У наредном периоду један од највећих изазова биће управо осигурање усева и плодова. Оно је 2025, први пут након неколико година, а због одсуства елементарних непогода већег обима, имало позитиван резултат.
“Имајући у виду климатске промене са којима се цео регион суочава, можда већ ове или следеће године можемо да очекујемо значајно веће штете, а сведоци смо пожара који харају Србијом. С обзиром на то да се ради о привредној грани која је од стратешког значаја за нашу земљу, а где је обухват осигурања недовољан, задатак индустрије осигурања и државе јесте да заједнички раде на већем броју осигураних”, истиче он.
Од чега је могуће осигурати пољопривредну производњу
На српском тржишту тренутно су у понуди полисе осигурања од основних и допунских ризика. Готово 90 посто пољопривредних произвођача одлучује се за куповину основне полисе.
“У основне спадају град, пожар и удар грома, а у допунске олуја, поплава, јесењи и пролећни мраз, олујни ветар и суша. Предмет осигурања могу бити ратарски и повртарски усеви, воће, лековито биље, усеви и плодови који се гаје у стакленицима, као и воћни, лозни и шумски садни материјал и стабла воћа, чокоти винове лозе и младе шумске културе”, наводи Јовановић.
По броју издатих полиса највише се осигуравају ратарски усеви. По вредности на јединици површине предњаче воће и поврће, следи осигурање количине и квалитета воћа, пролећни мраз, па олуја и поплава. Елементарне непогоде које изазивају катастрофалне штете на глобалном нивоу расту по стопи од 15-ак одсто.
“У пракси то значи да поглед у небо или став ”била је суша прошле године, неће и ове” неће заштити пољопривредне усеве. Само осигуравајућа друштва су специјализована да надокнаде штету у пуном износу. Ту долазимо и до питања, да ли ће, после неке суперћелијске олује или пожара, великих поплава, земљиште бити у стању да се опорави за годину или за неколико година, што је чист губитак за пољопривредног произвођача односно да ли он има довољно средстава да чека тај период без прихода”, каже он.
Искуство показује да се интересовање за одређене полисе тј. заштиту од појединих ризика повећава када они направе штету. Након овогодишњих пожара, осигуравачи очекују повећање тражење полиса којима ће се пољопривредне културе, али и имовина заштити од пожара.
Колико новца треба издвојити за осигурање пољопривреде
Цене осигурања варирају у зависности од очекиваног приноса и цене културе.
“Хектар под пшеницом или кукурузом се у Војводини осигурава за око 4.500 динара, а сунцокрет за око 5.300. Код воћа, за осигурање хектара под шљивама најбољег квалитета треба издвојити око 150.000 динара, а најскупља је свакако малина, која је и најосетљивија, око 400.000 динара. У принципу, за полису треба издвојити три до пет одсто онога што се заради након жетве и продаје летине”, објашњава Јовановић.
Накнада штете, додаје, зависи од различитих фактора.
“Главни су осигурана сума, тип и интензитет непогоде, јер остављају различите последице по биљке, фаза развоја биљке у тренутку оштећења, као и очекивани принос, у случају да није дошло до штете, и тржишна цена производа. Штету утврђују агрономи, лица која су за то стручна, а не агенти који се баве продајом полиса”.
Шта је потребно за осигурање од суше
Србију у последњих десетак година погађају велике суше које остављају несагледиве последице на усеве и плодове. То је ризик који може да умањи приносе и више од 50 процената.
“Управо због тога, поједина осигуравајућа друштва нуде полису осигурања од суше, која штити од смањених приноса који су последица недостатка влажности у земљишту. Ова полиса нуди се као допунска заштита. Уговара се обично с пролећа, најкасније до 1. јуна, с тим што период покрића често почиње средином јуна. Полисом осигурања од суше обухваћене су најосетљивије ратарске културе које највише трпе због суше”, објашњава Јовановић.
Како држава подстиче осигурање у пољопривреди
Држава подстиче осигурање у пољопривреди кроз регресирање дела плаћене премије осигурања, као једне од кључних мера за управљање ризицима у пољопривредној производњи.
“Пољопривредним произвођачима се враћа од 40 до 45 одсто плаћене премије осигурања, док подстицај износи 70 одсто за газдинства на подручју Моравичког, Златиборског, Подунавског, Шумадијског, Колубарског, Мачванског и Расинског управног округа, као и града Београда. Укупан износ који један корисник може да оствари у календарској години износи до 2.500.000 динара, у зависности од врсте производње”, наводе у Министарству пољопривреде.
Досадашња искуства показују да простора за повећање корисника осигурања у пољопривреди и те како има.
“Током претходне године поднета су 20.514 захтева за остваривање подстицаја, од којих је 19.979 исплаћено, у укупном износу од 1.628.693.832,89 динара”, додају.
Активности министарста имају за циљ да подстакну произвођаче да осигурају своју производњу, јер је, како наводе, осигурање један од најефикаснијих механизама за управљање ризицима у пољопривреди.
“Услед све учесталијих екстремних временских прилика које значајно утичу на пољопривредну производњу, расте свест произвођача о значају осигурања. Министарство је у претходном периоду унапређивало мере подршке како би осигурање било доступније и финансијски прихватљивије пољопривредним произвођачима. Такође, отворени смо за сарадњу са свим надлежним институцијама и релевантним учесницима на додатном унапређењу постојећих модела подршке”, кажу надлежни.
Јавни позив за субвенције за осигурање очекује се у последњој декади године
Захтеви за регресирање дела трошкова осигурања подносе се по Јавном позиву, који се, сагласно Календару јавних позива, очекује у периоду октобар–новембар текуће године.
Стручњаци сматрају да би значајно било да држава изједначи и омогући равноправан третман за све регионе у Србији, односно да субвенције државе на премију осигурања уместо садашњих 40-70 процената у зависности од региона, буду нпр. 60 одсто за сва подручја. Утисак пољопривредника је да су тренутним начином субвенционисања, поједини региони фаворизовани.
И док је у Србији осигурано тек 15 одсто пољопривредних површина, у Мађарској је то око 50 одсто, Хрватској 60, а у Словенији чак 80.
