Пожар који је захватио више од 3.500 хектара Делиблатске пешчаре и даље није у потпуности заустављен, а гашење отежавају јак ветар, песковито тло, густо растиње и изузетно неприступачан терен. Са ватреном стихијом боре се стотине људи, уз помоћ хеликоптера и авиона.
Када буде угашено и последње жариште, међутим, почеће дуготрајан процес обнове једног од најзначајнијих природних подручја у Србији. Пред струком и надлежнима биће питање како обновити шуму, шта препустити природној регенерацији, а где приступити пошумљавању.
Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду, професор Бранко Стајић, истиче да први корак мора бити детаљна процена стања на терену.
Најпре уклонити оштећена стабла и мапирати терен
Након гашења пожара опасност неће одмах нестати. Поједина жаришта могу поново да се активирају, а полусува и оштећена стабла представљају додатни ризик и за здраве делове шуме.
“Још увек постоје озбиљне опасности да ће се поново појавити мали пожари на појединим местима. Након тога је потребно проверити свако то полуспаљено дрво. Тај гориви материјал који је остао, сува стабла, полусува стабла, требало би полако да се уклањају”, каже Стајић.
Како објашњава, оштећена стабла могу постати жариште за појаву и ширење инсеката, пре свега поткорњака, који нападају ослабљена стабла и могу угрозити околне здраве шуме.
Пре било какве обнове неопходно је, додаје, утврдити степен оштећења на свакој површини.
“Потребно је са степеном оштећења, са остацима, детектовати затечено стање и на бази тога ући у припрему за санацију тог подручја”, наводи професор.
Према његовим речима, прерано пошумљавање могло би да буде и контрапродуктивно.
Неопходно је сачекати да се земљиште стабилизује, да се песак охлади и да почне природна ревитализација.
“Све зависи од јачине пожара и од тога шта је остало после тих пожара. Сва та полусува, изгорела, полузгорела стабла морају се уклонити и посећи. Мора се детектовати степен њиховог интензитета, штете од пожара. Затим све оно што је по земљи уклонити и сачекати да се земљиште смири, да се песак охлади, да се полако ревитализује”, објашњава Стајић.
Прве младе шуме за пет до десет година
Брзина обнове зависиће од тога који је део екосистема уништен. Најбрже ће се, према процени професора Стајића, опорављати травнате и приземне формације, затим жбунаста вегетација, док ће за повратак шумског екосистема бити потребно знатно више времена.
“Приземна вегетација и травнате формације могу то релативно брзо. Тај процес би се састојао од природне ревитализације на оним местима која су најбоље очувана. На оним местима где има мало траве и зеленила, ту би се могао радити неки подстицај природној ревитализацији, а на оним местима где је то сасвим уништено и где долази шумска вегетација, ту би морали радити пошумљавање”, каже декан Шумарског факултета.
За травнату и жбунасту вегетацију биће потребно неколико година, док би се млада багремова шума могла формирати за пет до десет година. Боровим шумама би, према његовој процени, било потребно око десет до двадесет година.
Ипак, повратак целог екосистема у стање пре пожара могао би да траје знатно дуже.
Опоравак ће трајати деценијама
Посебан изазов биће избор врста које могу да поднесу све екстремније климатске услове.
Стајић наводи да се на Шумарском факултету већ анализира које би врсте могле бити погодне за пошумљавање до краја овог века.
“Изненађујуће је да сигурно неке врсте дрвећа које се сада користе у такве сврхе неће бити у стању да одговоре на ове услове и неће моћи да се адаптирају”, упозорава Стајић.
Бор, иако је међу врстама које су најосетљивије када је реч о пожарима, има и значајну предност јер може да опстане на веома тешким стаништима.
“Бор је таква врста да може да успева на најгорим, најтежим стаништима где ниједна друга врста, па чак ни друга култура, не може да успе”, истиче он.
Зато ће, додаје, приликом будућег пошумљавања бити неопходно пажљиво проценити које врсте могу да издрже екстремне услове који владају у Делиблатској пешчари.
Упркос огромним размерама пожара, Стајић као најважнију чињеницу издваја то што није било људских жртава и што су објекти околног становништва остали сачувани.
“Последице свега овога ће бити велике за екологију, за економију, за шумарство, за све појединце који се тамо налазе, али и за цело друштво”, закључује професор Бранко Стајић.
