EKSTREMNE letnje temperature u Japanu menjaju i ritam poljoprivredne proizvodnje. Sve više farmera najteže poslove prebacuje u rane jutarnje ili noćne sate, pokušavajući da zaštiti radnike, useve i stoku od vrućina koje u plastenicima prelaze i 40 stepeni.
Foto: Nigel Blythe / robertharding / Profimedia
Jedan od njih je 36-godišnji proizvođač cveća Motoaki Iijima, koji je berbu gerbera na farmi severno od Tokija prebacio u noćne sate. Na takvu odluku naveo ga je slučaj od pre tri godine, kada je jedan od njegovih radnika doživeo toplotni udar u plasteniku, piše Reuters.
Kada spoljna temperatura pređe 35 stepeni Celzijusa, u plastenicima može biti više od 40, pa se deo poslova sada obavlja pre izlaska sunca ili nakon zalaska. Promena radnog vremena nije samo pitanje komfora – postala je mera zaštite zdravlja.
Kokoške jedu već u 2.30 ujutru
Na visoke temperature prilagođavaju se i stočari. Živinar Tetsuya Usuba promenio je režim na farmi sa oko 4.400 koka nosilja. Svetla u objektima uključuju se već u 2.30 ujutru, kako bi kokoške jele dok je još svežije, jer visoke temperature smanjuju njihov apetit.
Usuba je pre nekoliko godina tokom samo tri izrazito vrela dana izgubio više od 500 kokošaka. I pored ventilatora, rashlađivanja i polivanja metalnih krovova vodom, nagli temperaturni skokovi i dalje mogu da budu kobni za živinu.
Posebno ugroženi stariji poljoprivrednici
Problem dodatno dobija na težini zbog starosne strukture japanske poljoprivrede. Oko 70 odsto poljoprivrednika u Japanu ima 65 ili više godina, pa su mnogi proizvođači posebno osetljivi na dugotrajan rad na visokim temperaturama.
Prema podacima japanskog Ministarstva poljoprivrede, tokom 2024. godine 59 ljudi umrlo je od posledica toplotnog udara tokom poljoprivrednih radova, dok je godinu ranije zabeleženo 37 smrtnih slučajeva. Zbog sve većeg rizika, Ministarstvo je ove godine period od jula do septembra proglasilo vremenom intenzivnih aktivnosti za sprečavanje toplotnih udara, uz upozorenje poljoprivrednicima da posebno izbegavaju samostalan rad tokom najvećih vrućina.
Visoke temperature pritom ne ugrožavaju samo ljude. Japansko Ministarstvo poljoprivrede navodi da su posledice sve toplijih leta već vidljive kod pirinča, povrća, voća i stoke, kroz smanjenje prinosa i kvaliteta, probleme sa zametanjem plodova i druge poremećaje u proizvodnji. Leto 2025. bilo je najtoplije u Japanu od početka merenja 1898. godine.
Promena radnog vremena zato je samo jedan od načina na koji se japanska poljoprivreda prilagođava novim klimatskim uslovima. Uz rad noću i rano ujutru, sve veći značaj dobijaju automatizacija, rashladni sistemi, sorte otpornije na visoke temperature i tehnologije koje smanjuju potrebu za fizičkim radom na otvorenom.
Ono što je nekada bila sezonska neprijatnost, za mnoge japanske farmere postaje novo pravilo proizvodnje – kada dan postane previše vruć za poljoprivredu, radni dan počinje noću.
(AgroNews)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
