Zašto ljudi umotavaju novac i bankovne kartice u aluminijumsku foliju? Evo šta stoji iza sve popularnijeg trenda na internetu

Gotovo svi u kuhinji imaju aluminijumsku foliju; njome se pokrivaju ostaci ručka pre nego što se stave u frižider, koristi se za pečenje i umotavanje hrane, čuvanje namirnica…

Međutim, ispostavilo se da je njena namena višestruka, pa je vremenom postala svojevrsni kućni alat za sve i svašta.

Njome se, na primer, mogu zaštititi površine tokom farbanja, napraviti privremene posude ili reflektovati toplota i svetlost. Njome se čisti srebro, uklanja tvrdokorna prljavština sa metalnih površina, smanjuje statički elektricitet u mašini za sušenje veša, reflektuje toplota tokom peglanja, štite biljke od nekih štetočina… Idejama i savetima, čini se, nikad kraja. Jedan od internet trikova je, na primer, da se komad folije omota oko metle kako bi lakše pokupila prašinu i dlake.

Da li folija zaista štiti novac?

I baš kad smo pomislili da smo videli gotovo sve što se sa njom može uraditi, pojavio se još jedan prilično bizaran trend: umotavanje novčanica aluminijumskom folijom i njihovo čuvanje na sigurnom mestu. Ideja je, navodno, da se papirni novac zaštiti od vlage, prljavštine i drugih uticaja kojima bi mogao biti izložen tokom dugotrajnog čuvanja kod kuće.

Indijski poslovni dnevni list Economic Times piše o ovom načinu čuvanja gotovine kao o trendu koji je privukao veliku pažnju na internetu. Prema njihovom objašnjenju, aluminijumska folija može pomoći u sledećem:

• Kratkoročnoj i srednjoročnoj zaštiti novčanica od vlage.
• Održavanju papirnog novca čistim i organizovanim.

Ipak, metoda ima jasna ograničenja – ne štiti od krađe ni ozbiljnih incidenata poput požara ili poplave. Preporuka pristalica ovog trenda je da se novčanice pre umotavanja slože u ravne snopove, zamotaju folijom, a zatim stave u hermetički zatvorene plastične kese, uz dodatak silikagela kao zaštite od vlage.

Argentinski poslovni list El Cronista objašnjava da folija može delovati kao fizička barijera prema svetlosti i direktnom kontaktu sa okolinom, ali naglašava ključnu stvar: aluminijumska folija nije vodootporna. Ako su novčanice već vlažne ili se čuvaju na mestu gde dolazi do kondenzacije, folija može čak otežati izlazak vlage i prouzrokovati buđ.

Zbog toga je presudno:

• Da novčanice pre pakovanja budu potpuno suve.
• Da se čuvaju na hladnom mestu, bez naglih promena temperature.
• Da folija bude samo dodatna zaštita, a ne jedini sistem čuvanja.

Zaštita bankovnih kartica: Mit ili stvarna potreba?

Na društvenim mrežama pojavila se i ideja da bi folijom trebalo zaštititi bankovne kartice, pa čak i cele novčanike. Razlog? Navodno bi folija trebalo da spreči da neko bežičnim putem ukrade podatke sa beskontaktne kartice.

Iako zvuči paranoično, iza ovog trika ipak postoji određena naučna logika.

Indijski informativni portal NDTV ističe da je aluminijum provodljivi metal koji može oslabiti ili blokirati radio-frekvencijske signale. Princip je sličan onom na kojem se temelji Faradejev kavez – provodljivi materijal stvara barijeru koja ometa elektromagnetne talase. Ako folija potpuno prekrije novčanik, bez praznina, otežaće komunikaciju između čitača i čipa u beskontaktnoj kartici (koje koriste RFID i NFC tehnologije).

Koliko je “RFID skimming” zaista realna pretnja?

Strah od neovlašćenog očitavanja podataka (RFID skimming) podrazumeva scenario u kojem bi neko pomoću posebnog čitača u prolazu „skenirao“ vaš džep ili torbu. Međutim, u stvarnosti:

Beskontaktne kartice prenose samo ograničenu količinu podataka (među njima se ne nalaze PIN i CVV broj).

Banke imaju snažne, višeslojne sisteme zaštite od prevara, pa su velike krađe ovim putem izuzetno retke.

Stručnjak Šivaprakaš Devaradžu za The Indian Express objašnjava da aluminijumska folija zaista može delovati kao osnovni štit, ali upozorava:

– Ovakva zaštita nije ni praktično ni pouzdano dugoročno rešenje. Opasnost od krađe podataka slučajnim bežičnim očitavanjem na društvenim mrežama se često preuveličava.

Kriminalci će mnogo češće pokušati da dođu do vaših podataka putem lažnih poruka i takozvanog “fišinga” (manipulacijom kojom vas navode da sami otkrijete svoje podatke), nego sofisticiranim skeniranjem na ulici.

Ovaj neobični trik nije potpuno besmislen, ali je njegova stvarna upotrebna vrednost ograničena. Ako želite da zaštitite gotovinu koju dugo nećete koristiti, suvo, stabilno i sigurno mesto (poput sefa ili banke) ipak je mnogo važnije od komada obične folije iz kuhinje.

(Jutarnji.hr)