Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski danas je u Kaluđerici prisustvovala pomenu capraškim Srbima.
Ona se obratila okupljenima, a njene reči možete pročitati u nastavku teksta:
– Stravično je stradanje svih 15 naših braće i sestara toga dana. Ali je za mene najpotresnija priča o Željki Boinović, koja je imala 23 godine, i koja je došla kod svog dede u kuću Vranješević.
Željka je stradala tako što je u nju pucano kroz otvoreni prozor. To su bila ona vremena kada Srbi nisu smeli da otvaraju ni vrata ni prozore. Nije željka bila nikakav ratnik, niti je bila naoružana, niti je bilo kome pretila. Ali je očigledno za neprijatelje srpskog naroda dovoljna pretnja bilo to što je bila Srpkinja.
Mi nikada ne smemo da zaboravimo da ta zla kob uvek vreba. Na njihovo veliko razočarenje, i na njihovu žalost, a na našu sreću, Srbija će da postoji, i u njoj će postojati krajiško srce. Svuda i na svakom mestu. Vi ste moju Kaluđericu oplemenili, vi ste obogatili ove krajeve, i nema te sile, oluje, bljeska, ni tog vetra koji može da te povije kada si potekao iz legla koje voliš najviše na svetu.
Zato ćemo kao ministarstvo zaduženo za negovanje naše kulture pamćenja narednih dana kako smo i obećali, u maju mesecu, i zvanično započeti sa radovima na uređenju ovog spomenika oko kojeg smo se ovde danas okupili. U mojoj i vašoj Kaluđerici. A narednih meseci očekujem da ćemo završiti projekat na kom takođe radimo.
I da će se parcela koja se nalazi sa moje desne strane takođe urediti, da će postati deo jedinstvenog kompleksa na kom se danas nalazimo, koji će ujedno pored kulture pamćenja biti pristupačan i za porodice. Jer nama je cilj da svuda gde su naši spomenici, dolaze deca, dolaze mladi, dolaze čitave porodice, dolaze roditelji koji će im ispričati priču o jednom narodu, koji je morao slobodu da plati najskupljom cenom.
I zato ćemo na tom mestu baš onako kao što smo obećali, sačiniti jedan spomen kompleks, odnosno jedan spomenik i krajiškim žrtvama, i žrtvama sa KiM, ali i svim onim sa područja opštine Grocka koji su dali život od Krajine, do Kosova. Da se ne zaboravi, da im budemo zahvalni. A bićemo im zahvalni tako što ćemo da ostavimo sve naše podele po strani, i naša trvenja i naše razlike, i tako što ćemo jedni drugima da budemo svoji.
Neka živi sećanje na našu Krajinu, neka je večna slava našim žrtvama, a Bože zdravlja mi da se okupimo dogodine na ovom jednom novom području koje će biti uređeno onako kako Bog zapoveda, i kako su naši preci zaslužili.
