Glumac zažalio zbog odbijanja uloga, čistio kafanu na Zelenom vencu i umro u 59. godini: Živeo je u bedi i od penzije svoje majke

Nekadašnja velika glumačka nada, Borivoje Bora Kandić, umro je u decembru 2020. godine u 59. godini života. Iako je tokom života imao veliku priliku da ostvari blistavu karijeru i postigne ogroman uspeh na javnoj sceni, životne okolnosti i izbori odveli su ga u sasvim drugom smeru. Usled teške nemaštine u kojoj se našao, Kandić je bio prinuđen da za preživljavanje zarađuje čisteći baštu kafane na beogradskom Zelenom vencu.

Borivoje Kandić rođen je 1961. godine u Mostaru, a nakon preseljenja u Beograd završio je Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Arse Jovanovića. Publika ga najviše pamti po tome što je zablistao glumeći mladog Vuka Karadžića u kultnoj seriji reditelja Đorđa Kadijevića iz 1987. godine. Tokom osamdesetih i devedesetih bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali je 1998. godine odlučio da sreću potraži u Australiji.

“Odbio sam uloge”

Svoj odlazak i povlačenje radne knjižice iz pozorišta, glumac je kasnije opisao kao ogromnu grešku.

– Tada sam odbio nekoliko uloga i to je bila greška. Sam sebi sam zatvorio vrata. A još veća greška bila je što sam, kada sam odlazio u Australiju, podigao radnu knjižicu iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pucao sam sebi u nogu – ispričao je svojevremeno glumac.

Živeo od penzije svoje majke

Nakon razvoda, Kandić je živeo sam sa psom i preživljavao isključivo od penzije svoje majke. Kako bi mu pomogli u teškoj situaciji, njegovi prijatelji sa Zelenog venca, Nebojša Ivanišević poznatiji kao Neša Banana i Rade Radović, ponudili su mu posao i podršku.

Rade je zaposlio Boru da svako jutro pre osam sati očisti baštu njegovog kafića i pripremi stolove za goste. Za taj posao dobijao je piće i simboličnu novčanu naknadu koja mu je značila.

– Kaže on ‘može’, i odlazi kod majke, zvao ju je Necka. Kaže joj: ‘Znaš šta ima novo? Zaposlio sam se, čistim baštu kafića.’ Onda ona kaže: ‘Znala sam da ćeš uspeti’ – prisetio se Rade Radović.

Sam Bora je o svom poslu govorio skromno, svestan da od toga ne može u potpunosti da se izdržava.

– Pomažem prijatelju u ovom kafiću, u jednu ruku se i družimo, a i on mi daje malu naknadu. Nije to mnogo posla, niti nešto od čega bih mogao da živim – pričao je glumac.

Predosetio je svoj kraj

Nekoliko meseci pre smrti, Borivoje je vidno oslabio i otežano se kretao usled sepse noge. Njegov prijatelj Nebojša otkrio je da je glumac bio potpuno svestan da mu se bliži kraj.

– Mi smo se videli pre četiri dana, rekao mi je ‘Nešo brate, veruj mi ovo je kraj’. Ja sam mu rekao, prijatelju, nemoj mi te fore, mada je on bio ubeđen da je gotovo. ‘Veruj mi, ja umirem’, rekao mi je – ispričao je nakon glumčeve smrti njegov prijatelj.