- Jovana Nikolić Urednica na rubrici “Blic zdravlje”
Pre putovanja u egzotične destinacije, preporučuje se poseta epidemiologu četiri do šest nedelja ranije radi adekvatne pripreme i vakcinacije.
Zaštita od bolesti kao što je denga temelji se na upotrebi repelenta, jer nema vakcine protiv denge u Srbiji, a komarci su aktivni i danju
Odlazak na egzotične destinacije može da bude prilika za upoznavanje novih predela, ali putnici sa sobom, osim suvenira, mogu da donesu i infekcije koje su karakteristične za područja u koja putuju. Zato je priprema pre puta jedna od najvažnijih mera zaštite.
Dr Milena Krstić, epidemiolog sa VMA, savetuje da se osobe koje planiraju putovanje u ekvatorijalne i druge egzotične krajeve jave epidemiologu blagovremeno, najbolje četiri do šest nedelja pre polaska.
– Ja kad to čujem, odmah osobu uputim da se javi epidemiologu, da krene sa adekvatnom i blagovremenom pripremom i to bi bilo idealno, da bude nekih četiri do šest čak nedelja pre puta – kaže dr Krstić.
Iako se putnici često za pripreme zainteresuju tek kada kupe kartu, ni tada, kako navodi, nije kasno. Ipak, raniji odlazak kod epidemiologa ostavlja dovoljno vremena da se prime potrebne vakcine i dobiju saveti o ponašanju tokom boravka u inostranstvu.
Neke vakcine daju se u više doza, neke u jednoj, dok postoje i one koje posle jedne doze pružaju dugotrajnu zaštitu. Kao primer dugotrajne zaštite, dr Krstić navodi vakcinu protiv žute groznice, koja je obavezna za mnoge zemlje Afrike gde je to oboljenje endemično.
Prema njenim rečima, najviše pažnje zahtevaju Afrika, zatim pojedini delovi Južne Amerike i Azije. Afrika je, kako ističe, endemično područje za brojne crevne zarazne bolesti, ali i za vektorske bolesti koje prenose komarci i drugi insekti.
U Srbiji, navodi dr Krstić, postoji većina vakcina koje su zahtevane ili preporučene za određene zemlje.
Šta treba da sadrži putna apoteka
Prilikom pakovanja, putnici ne bi trebalo da zaborave redovnu terapiju, ukoliko je koriste, kao i lekove protiv bolova i mučnine. Posebno mesto imaju repelenti, odnosno preparati koji štite od uboda insekata.
Dr Krstić naglašava da preparate treba koristiti u skladu sa uputstvom i da je važno da budu u originalnom pakovanju:
– Moramo čitati pakovanje, odnosno uputstvo na pakovanju i primenjivati strogo po uputstvu da ne bi došlo do neželjenih efekata.
U putnoj apoteci treba da se nađu i sredstva za dezinfekciju, naročito u situacijama kada nije moguće oprati ruke higijenski ispravnom vodom. Dr Krstić preporučuje i probiotike, koji se mogu uzimati preventivno nekoliko dana pre polaska, kao i tokom boravka.
Jedan od problema koji se može javiti prilikom promene geografskog područja jeste takozvana putnička dijareja. Promena sredine znači i susret sa drugim uzročnicima na koje organizam nije navikao, što može dovesti do grčeva, bolova i drugih simptoma iz gastrointestinalnog trakta.
Ukoliko se, međutim, pojave ozbiljniji simptomi, poput krvi u stolici, ili dijareja potraje danima, potrebno je obratiti se lekaru.
– Nikako ne uzimati antibiotike na svoju ruku ukoliko su u pitanju ovi simptomi – upozorava za RTS dr Krstić.
Denga nije samo rizik na Maldivima
Maldivi su jedna od destinacija na kojima putnici mogu biti izloženi dengi, virusnom oboljenju koje prenose komarci. U Srbiji se vakcina protiv denge, prema rečima dr Krstić, još ne primenjuje, iako u svetu postoji.
Ističe da rizik nije ograničen samo na Maldive i dodaje da se područje rasprostranjenosti denge širi:
– Denga proširuje svoj areal rasprostranjenja sa ovim klimatskim promenama.
Ipak, kontakt sa virusom ne mora nužno da dovede do teškog oboljenja. Prema njenim rečima, veliki broj slučajeva protiče sa blažim simptomima, dok bolest u težem obliku može biti praćena i bolovima u zglobovima.
Dok se vakcina ne primenjuje kod nas, glavna mera zaštite ostaje sprečavanje uboda komaraca.
Repelente treba koristiti strogo prema uputstvu. Ako preparat štiti osam sati, ne treba ga nanositi ponovo pre isteka tog perioda. Kod dece repelente nanose odrasli.
Zaštita podrazumeva i adekvatno oblačenje, boravak u klimatizovanim prostorijama, kao i korišćenje prostora koji imaju mreže na prozorima i vratima.
Posebno je važno to što komarci koji prenose dengu nisu aktivni samo noću.
– Treba se štititi tokom čitavog dana zato što komarci koji prenose ovu bolest su aktivni i tokom dana – naglašava dr Krstić.
Dodaje da treba sprečiti nove ubode kako ne bi došlo do komplikacija i ispoljavanja teže kliničke slike.
„Skuvaj, oljušti, ispeci ili zaboravi“
Poseban oprez potreban je i kada je reč o hrani i vodi. Putnicima se savetuje da češće peru ruke higijenski ispravnom vodom i da vode računa šta jedu i piju.
Hrana treba da bude termički obrađena, a prilikom izbora restorana treba se opredeliti za proverene objekte. Dr Krstić savetuje da se izbegava ishrana na ulici, kao i sveže voće i povrće ukoliko nije moguće obezbediti njihovo pravilno pranje.
– Kako mi epidemiolozi kažemo, skuvaj, oljušti, ispeci ili zaboravi – poručuje ona.
Posebno pitanje tokom putovanja jeste led u piću. Prema savetu dr Krstić, led treba konzumirati samo ako je napravljen od flaširane vode za koju se zna da je bezbedna.
– Nikako led u piću negde u restoranu ili od vode koja nije proverena – kaže ona.
Temperatura posle povratka nije za ignorisanje
Oprez, međutim, ne prestaje povratkom kući. Putnik mora da ima na umu da je boravio u egzotičnom području i da tu informaciju saopšti lekaru ukoliko se posle povratka pojave simptomi.
Posebno je važno obratiti pažnju na povišenu temperaturu nakon boravka u području u kojem postoji malarija. U takvoj situaciji, kako objašnjava dr Krstić, potrebno je otići kod lekara i uraditi brzi test kako bi se dijagnostika postavila što pre i započelo lečenje.
– Ne smemo da zaboravimo da smo bili u egzotičnom području i ukoliko se desi, na primer, povišena temperatura, pomislićemo da možda je u pitanju malarija ako smo bili u malarijskom području – kaže ona.
Jedan od razloga za dodatni oprez jeste i to što malarija može da se pojavi i šest meseci nakon povratka iz egzotičnog područja. Zato je podatak o putovanju veoma važan za lekara čak i ako je od povratka prošlo više meseci.
Za osobe koje putuju u malarijska područja preporučuje se i hemioprofilaksa. Lek određuje lekar, koji procenjuje koji preparat će osoba uzimati. Prema rečima dr Krstić, terapija se uzima tokom celog putovanja, a i određeno vreme nakon povratka.
Nijedna zaštita nije stopostotna
Dr Krstić na VMA radi i sa pripadnicima vojske koji se pripremaju za boravak u egzotičnim područjima u okviru mirovnih operacija. Oni dobijaju pripremu, vakcine i uputstva o merama zaštite.
Navodi da se, i pored preduzimanja mera, dešava da kod pojedinih osoba budu utvrđena pozitivna antitela na bolesti poput denge i čikungunje, ali da te osobe nisu imale simptome:
– Nijedna zaštita nije stopostotna, ali u velikoj meri.
Zato priprema za putovanje, prema njenim savetima, ne podrazumeva samo pakovanje kofera i izbor destinacije. Važno je blagovremeno se informisati, primiti potrebne vakcine kada su preporučene ili obavezne, pridržavati se mera zaštite od insekata, voditi računa o hrani i vodi i, po povratku, lekaru obavezno napomenuti da se boravilo u egzotičnom području.
(RTS)
Tropske bolesti (Foto: frank60 / shutterstock)
