RAČUNICA OD KOJE BOLI GLAVA: Evo gde vam nestaje 20.000 dinara mesečno

KAFA pre posla, dostava ručka kada nemamo vremena za kuvanje, flašica vode, nešto iz pekare i nekoliko pretplata koje se svakog meseca automatski skidaju sa kartice. Nijedan od ovih troškova pojedinačno ne deluje naročito veliki, ali kada ih saberemo na kraju meseca, računica može ozbiljno da iznenadi.

Foto: Alexander Düring / Alamy / Profimedia

Uzmimo kao primer osobu koja radnim danima kupuje jednu kafu po ceni od oko 300 dinara. Za 22 radna dana to je već 6.600 dinara mesečno, odnosno čak 79.200 dinara godišnje.

Tu su i dostave hrane. Ako samo četiri puta mesečno poručimo obrok, a dostava, naknade i eventualna razlika u ceni nas svaki put koštaju oko 500 dinara više nego da smo hranu sami kupili ili preuzeli, to je dodatnih 2.000 dinara mesečno. Kod dve porudžbine nedeljno, taj iznos raste na oko 4.000 dinara, odnosno približno 48.000 dinara godišnje.

Sitnice kupljene usput takođe brzo povećavaju račun. Ako deset puta mesečno kupimo vodu ili sok za oko 180 dinara, ode još 1.800 dinara. Osam odlazaka u pekaru ili kupovina grickalica od po 250 dinara dodaju još 2.000 dinara.

Posebna kategorija su pretplate, upravo zato što na njih često prestanemo da obraćamo pažnju. Spotify Premium u Srbiji trenutno košta 5,99 evra mesečno, dok Netflix, u zavisnosti od paketa, košta od 5,99 do 10,99 evra. Kada tome dodamo cloud prostor, neku aplikaciju ili još jedan digitalni servis, mesečni račun za pretplate lako može da dostigne 2.500 do 3.500 dinara.

Kada sve saberemo, računica izgleda ovako: kafa 6.600 dinara, dodatni troškovi dostave oko 4.000, voda i sokovi 1.800, pekara i grickalice 2.000 i pretplate oko 3.000 dinara.

To je ukupno oko 17.400 dinara mesečno, i to bez ijedne velike kupovine.

Ako se tome dodaju samo dve impulsivne kupovine od po 1.000 dinara, dolazimo do približno 19.400 dinara mesečno. Na godišnjem nivou to je čak 232.800 dinara.

Ukoliko neko na ovakve male i često neplanirane troškove potroši 10.000 dinara mesečno, godišnje će izdvojiti 120.000 dinara. Sa 15.000 mesečno cifra raste na 180.000, dok 20.000 dinara svakog meseca na kraju godine postaje čak 240.000 dinara.

Problem sa ovim izdacima nije nužno u jednoj kafi, dostavi ili pretplati, već u tome što ih često posmatramo pojedinačno. Nekoliko stotina dinara danas i još nekoliko stotina sutra ne deluju kao veliki udar na kućni budžet, ali njihov zbir može da bude potpuno druga priča.

Naravno, navedena računica predstavlja ilustrativan primer, a ne podatak o tome koliko prosečan građanin Srbije troši na ovakve stvari. Cene, učestalost kupovina i potrošačke navike razlikuju se od osobe do osobe, pa će kod nekoga konačan iznos biti znatno manji, a kod nekoga i mnogo veći.

(24sedam)