U JEDNOM razgovoru sa kubanskim piscima i umetnicima, krajem 1961. godine, skoro tri godine posle pobede njegove revolucije, Fidel Kastro im je uputio ove reči: „Ne plašite se sudija koji će danas ovde da vam sude, vama i vašem stvaralaštvu. Plašite se onih koji će doći sa budućim generacijama, posle nas. Oni će da nam sude. Njihova će biti poslednja…“
Foto: Vikipedija
To vreme je sada došlo i za Fidela Kastra. Prošlo je skoro deset godina od njegove smrti, a uskoro se zaokružava i stota godišnjica njegovog rođenja. Njegova revolucija, ono šta je od nje ostalo, zašla je u sedmu deceniju života, pa razni „kastrolozi“, istoričari i politički analitičari, oštre svoja pera za svođenje računa i ocena, sa “istorijske distance“, o dometima, promašajima i porukama kubanske revolucije, a naročito o istorijskoj zaostavštini njenog vođe, jer to jeste bila njegova revolucija.
Mnogi će se sada prisetiti, ne samo tih reči upućenih kubanskim piscima, nego i onog šta je Fidel rekao na suđenju, u Santjagu, daleke 1953. godine, posle napada na kasarnu „Monkada.“ „Osudite me kako hoćete. Istorija će mi dati za pravo. Ali ne zaboravite da će i vama da sude…“
Sada je, eto došlo vreme da istorija „sudi“ i Fidelu Kastru. On sam, za života, reklo bi se, nije tome pridavao naročitu pažnju, niti je ispoljavao ikakvu brigu zbog toga.
Na pitanje španskog novinara Ignasia Ramonea – šta očekuje od suda istorije, Fidel, kome je onda bilo 80 godina, odgovorio je smireno, kao da i sam daje tu ocenu sa „istorijske distance“: „Ne vredi se time preokupirati. Znate zašto? Zato što je ovo čovečanstvo počinilo toliko grešaka i zločina, da će, ako preživi, što tek treba da se vidi, na nas gledati kao na varvarska plemena koja nisu vredna ni pomena…“
ODBROJAVANjE sa „istorijske distance“ za izricanje suda o ličnosti Fidela Kastra, svakako je počelo. Istoričari, politički analitičari, novinari, a naročito „kastrolozi“, koji su se na tom poslu utrkivali i dok je Fidel bio živ, pokušavaju sada da smeste u trezore istorije dvadesetog veka tog izuzetnog čoveka koji se, kao meteor, pojavio na nebu Kube i Latinske Amerike.
Jedni kažu bio je lider svetskog formata, čovek čije je ime, kako bi rekao nemački publicista Volker Sikirka, dobilo mitske razmere, a drugi da je bio diktator i „poslednji komunistički fosil u tropima.“
David na Golijata
NIKADA u istoriji, i tu se hroničari slažu, borba između Davida i Golijata nije bila tako surova i istrajna kao ona između američkih vlasti Fidela Kastra. I nikada u toj borbi David nije uspevao da se tako uspešno odupre Golijatu kao što je to Fidel Kastro uspevao protiv Amerike.
No, u svakom slučaju, većina istoričara i hroničara se slaže da je Kastro bio istorijska ličnost, da je svoju Kubu postavio na svetsku mapu, da je svojom revolucijom, a naročito otporom prema svemoćnoj Americi, zadivio svet, probudio Latinsku Ameriku, a u jednom trenutku svet doveo na ivicu nuklearnog rata.
I sam američki predsednik Džon Kenedi, koji Kastra nije voleo, ali ga je uvažavao, rekao je jednom da je Fidel naslednik Simona Bolivara, koji se borio protiv španske kolonijalne vlasti u Latinskoj Americi, ali da se pribojava da bi i kubanski vođa mogao da uradi nešto slično Bolivaru, ali ovog puta protiv američke dominacije na Kubi i Latinskoj Americi.
To se i desilo, ali ne voljom Fidela Kastra nego zbog okrutne američke politike prema Kubi, koja je bila 55 godina pod američkom blokadom, sankcijama, pokušajima invazije ostrva i onih 638 neuspelih pokušaja da se likvidira Fidel Kastro.
„Ako je oko mog imena, govorio je Kastro, stvoren mit, to treba da zahvalim pre svega Amerikancima i neverovatnoj činjenici da sam preživeo sve njihove pokušaje da mi prekrate život…“
A onda dodaje u svom stilu: „Kada bi na olimpijskim igrama postojala disciplina za one koji su preživeli najveći broj pokušaja likvidacije, ja bih sigurno osvojih zlatnu medalju…“
„Fakat da je Fidel Kastro, napisao je Njujork tajms“, umro prirodnom smrću, i to u 91. godini života, ravan je čudu. Koliko je to zahvaljujući njegovom obezbeđenju, koliko njegovom instinktu da oseti opasnost, a koliko njegovoj sudbini koja ga je sačuvala i onda kada je to izgledalo nemogućim, to su pitanja na koja je nemoguće odgovoriti.“
JEDNO je sasvim sigurno, taj čovek je, takav kakvim ga je bog dao, celog života igrao ruski rulet. Radili su mu o glavi gangsteri dok je bio na studijama, diktatorski režim Fulgensija Batiste i njegovi agenti imali su ga prvog za ostrel. Volšebno je preživeo masakr njegovih drugova na „Monkadi“, ostao živ i posle dramatičnog iskrcavanja sa „Granme“ na Sijera Maestri.
I onda posle pobede revolucije, radili su mu o glavi poraženi ostaci diktatorskog režima, razvlašćeni latifundisti, razni gangsteri, „kumovi“, makroi i „biznismeni“ koji su na Kubi kontrolisali industriju šećera, banke, kockarnice, turizam, prostituciju… A onda i američka agencija CIA koja mu je radila o glavi do kraja života.
Na sve to Fidel je jednom prilikom pokušao da odgovori: „Nije čovek taj koji određuje svoju sudbinu. Sudbina je ta koja određuje njegov život.
Teško da je u njegovom slučaju bilo tako. Ako se i za jednog čoveka može reći da je bio kovač svoje sudbine, onda je to Fidel Kastro.
O Kastru i njegovoj revoluciji napisane su mnogobrojne knjige i članci, postoje tone dokumenata, analiza i tajnih izveštaja. Sada je na istoričarima, političkim analitičarima i hroničarima da svedu svoje ocene o toj izuzetnoj ličnosti, njegovoj revoluciji i njegovim zabludama, kojih je takođe bilo.
SUTRA: VREME KADA JE KASTRO “ORAO” SVOJU REVOLUCIJU
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
