TAJNI SASTANAK U EGIPTU! Trampov zet pregovarao sa vođom Hamasa, pa hitno odleteo na adresu na kojoj su nedavno dobili HLADAN TUŠ: Čeka se novi potez Netanjahua

Džared Kušner, izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok i njegov zet, stigao je u Izrael, gde bi danas trebalo da se sastane sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Do toga dolazi nakon što je Kušner juče u Egiptu razgovarao sa predstavnicima palestinske militantne grupe Hamas o sprovođenju mirovnog plana za Gazu koji podržavaju Sjedinjene Američke Države (SAD), prenosi BBC.

Trampov Odbor za mir je prošlog meseca saopštio da je postignut dogovor o “potpunom razoružavanju” Hamasa i drugih oružanih grupa u okupiranoj palestinskoj enklavi Pojas Gaze, gde 2,2 miliona stanovnika i dalje živi u šatorima ili ruševinama svojih domova iako je rat zvanično završen.

Izrael je prošle nedelje odbacio Trampov plan od 15 tačaka, koji takođe predviđa povlačenje izraelskih trupa i obnovu Gaze pod novom civilnom palestinskom administracijom, a juče je osam muslimanskih zemalja osudilo izraelsko odbijanje. Tramp predvodi Odbor za mir, međunarodnu organizaciju prvobitno namenjenu da donese mir u Pojas Gaze, a kasnije proširenu da obuhvati sukobe širom sveta.

Tajni pregovori i uloga posrednika

Jedan palestinski zvaničnik rekao je za BBC da se Trampov zet juče u Egiptu sastao sa delegacijom na čelu sa novim liderom Hamasa Halilom al-Hajom. Sastanku su, prema navodima, prisustvovali i visoki predstavnik Odbora za mir za Gazu Nikolaj Mladenov i bivši britanski premijer Toni Bler, zajedno sa predstavnicima Egipta, Katara i Turske.

Iako zvanično saopštenje nije objavljeno, izvor upoznat sa detaljima izjavio je za CBS News da se razgovaralo o:

• prenosu upravljačkih nadležnosti na Nacionalni komitet za upravljanje Gazom
• potpunom isključenju Hamasa iz buduće vlasti
• povlačenju izraelskih snaga
• raspoređivanju međunarodnih stabilizacijskih snaga

Mladenov i Bler planiraju i direktan susret sa Netanjahuom kako bi pogurali primenu plana.

Hamas prihvatio Trampov plan, analitičar: “Oni su vojno uništeni”

Na opšte iznenađenje, nakon nekoliko rundi razgovora uz posredovanje Egipta, Katara, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Hamas je na kraju ipak prihvatio Trampov mirovni plan i pristao na princip razoružanja. Hamas je kasnije u saopštenju pozvao posrednike i Odbor za mir da “nateraju” Izrael da odobri plan za naredne korake.

– Bilo je na hiljade izraelskih kršenja primirja, a Hamas nije uzvratio ni jednim jedinim metkom. Ne samo zato što su posvećeni sporazumu, već zato što više nemaju kapacitet za napade. Izgubili su vojnu hijerarhiju, nemaju rakete, nemaju resurse. Hamas je vojno uništen. I Izrael i Hamas to dobro znaju, ali igraju igru. Izraelu je potrebno da ratna mašinerija nastavi da radi, dok Hamas mora da stvara privid snage kako bi sačuvao pregovaračku poziciju i političku relevantnost – istakao je Jaser Abu Musa, palestinski istraživač sa Instituta za Bliski istok u SAD, koji je rodom iz Gaze, preneo je francuski “Le Mond”.

Model Severne Irske: Kako Hamas zamišlja razoružavanje

Činjenica je da je Hamas prihvatio princip razoružanja, ali uz upotrebu formulacija koje mu omogućavaju da sačuva obraz. Posredstvom Egipta uspešno su izdejstvovali da se u tekstu spominje “prikupljanje i skladištenje” oružja, umesto njegovog uništenja. Njegov arsenal – teško naoružanje, proizvodni kapaciteti, tuneli i ostalo – postepeno bi trebalo da bude stavljen van funkcije i predat Nacionalnom komitetu za upravljanje Gazom, telu zaduženom za nadzor političke tranzicije, a ne direktno Izraelu, piše “Le Mond”.

– Pojam stavljanja oružja van upotrebe razlikuje se od klasičnog razoružanja. Ono što je Hamas prihvatio jeste etapni pristup čiji je krajnji cilj političko rešenje. Model koji na njih utiče u ovim pitanjima jeste upravo model Severne Irske – objasnila je Zaha Hasan, palestinsko-američka pravnica i istraživačica pri Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.

Hamas je detaljno proučavao taj primer. Još 2006. godine, zvaničnici Hamasa sastali su se sa liderima Irske republikanske armije (IRA) i Volonterskih snaga Ulstera tokom posete Severnoj Irskoj. U aprilu ove godine, visoki zvaničnik Hamasa rekao je Muhamedu Šehadi, istraživaču Evropskog saveta za spoljne odnose, da je organizacija izradila internu studiju kako bi izvukla pouke iz tog procesa, posebno po pitanju redosleda koraka.

Međutim, Zaha Hasan upozorava da postoje ključne razlike: dok su u Severnoj Irskoj spoljni akteri bili neutralniji, u ovom slučaju SAD otvoreno podržavaju Izrael, dok Trampov Odbor za mir odbija saradnju sa Palestinskom samoupravom. Uprkos tome, politikološkinja Lejla Serat naglašava da je sam potez Hamasa istorijski.

– Razgovor o oružju je uvek bio crvena linija. Ali problem je što Izrael nije zainteresovan za postizanje sporazum – dodala je.

Netanjahu odbacio Trampov da bi zadržao fotelju

Međutim, Netanjahu se suočava sa teškim izborima u oktobru u kojima će pokušati da se zadrži na vlasti, sa koalicijom koja uključuje ministre koji zagovaraju oštriji pristup prema Gazi, dok su mnogi Izraelci takođe skeptični da je Hamas spreman da se razoruža. Njegov uslov za primenu sporazuma je potpuno razoružavanje Hamasa.

Iz ugla Izraela, piše BBC, u sporazumu postoje ključne sporne tačke:

• Uništavanje oružja: Izrael zahteva da se predato oružje odmah uništi, umesto da ga skladišti palestinski tehnokratski komitet.
• Uloga Katara i Turske: Tel Aviv se protivi tome da ove dve zemlje kontrolišu da li Hamas poštuje obaveze.
• Politički pritisak: Netanjahua u oktobru očekuju teški opšti izbori, uz pritisak desničarskih partnera u koaliciji i predstojeću godišnjicu napada Hamasa 7. oktobra.

Krajnje desničarski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir javno je odbacio nacrt plana kao “neprihvatljiv”. On je u podkastu 15. avgusta rekao da se ne slaže sa izraelskim premijerom i da umesto povlačenja zagovara “ciljana ubistva 30 do 40 ljudi svake noći”.

Stanje na terenu i žrtve

Uprkos zvaničnom prekidu vatre koji je na snazi od 10. oktobra prošle godine, izraelske snage gotovo svakodnevno izvode udare. Nakon kratkog zastoja na zahtev SAD, napadi su nastavljeni targetiranjem ciljeva u Kan Junisu i Nuseiratu, pri čemu je povređeno više civila u šatorskom kampu.

• Od stupanja na snagu prekida vatre poginulo je više od 1.200 ljudi, uključujući najmanje 300 dece, prema podacima Unicefa.
• Sukob je počeo 7. oktobra 2023. godine napadom Hamasa u kom je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 otet
• U izraelskoj vojnoj operaciji koja je usledila poginulo je više od 73.000 ljudi, među kojima je 21.280 dece
• Oko 1,9 miliona ljudi (90 odsto populacije Gaze) trenutno je raseljeno

(BBC, Le Monde)