“DOSTA SA POMERANJEM SATA!” Sve glasnija ideja da se ukinu dva računanja vremena: Za Srbiju je najbolje TREĆE VREME, a naš stručnjak nudi još jedno rešenje

Donald Tramp ponovo je pokrenuo pitanje ukidanja pomeranja sata, tražeći da SAD tokom cele godine ostanu na letnjem računanju vremena. Time je ponovo otvorena dilema koja se tiče i Evrope pa tako i Srbije: da li dva puta godišnje treba menjati vreme i, ako se ta praksa ukine, da li ostati na letnjem ili zimskom računanju? Stručnjaci upozoravaju da nagla promena nije bezazlena za organizam, dok astronomi podsećaju da pomeranjem kazaljki ne dobijamo više dnevne svetlosti – samo biramo da li ćemo je imati više pre ili posle posla.

“Senat mora što pre da glasa o zakonu o prestanku pomeranja satova. Više sunca kasnije u toku dana je bolje, uključujući i borbu protiv kriminala”, rekao je Doald Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth social.

Kako je dodao, još je važnije da ne bude više “smešnog” pomeranja satova i časovnika dva puta godišnje, sa svim poremecajima i haosom koje to izaziva. “Uradite to konačno“, zaključio je Tramp.

I nije on jedini koji glasno izgovara da sa ovom praskom treba prekinuti. I Evropska unija pokrenula je to pitanje, ali se sa tom temom stalo jer je ubrzo izbila pandemija korona virusa, pa je ta tema pala u drugi plan. Nakon toga, nije se ponovo aktuelizovala na tom nivou, ali brojni državnici i građani širom Evrope, pa tako i u Srbiji, u velikom broju su za to da se sa praskom pomeranja sata prekine.

Telu treba nekoliko dana da se prilagodi

Psiholog Snežana Anđelić za Blic televiziju kaže da se većina ljudi na promenu vremena prilagodi za nekoliko dana, ali da postoje i oni kojima pomeranje sata mnogo teže pada.

– Ono što su istraživanja pokazala je da kod većine ljudi ta adaptacija na novonastalu situaciju gde se pomeri sat traje od tri do pet ili sedam dana. E sad, postoji određena kategorija ljudi kod kojih to izaziva ozbiljne poremećaje sna, čak depresiju, 11% upada u stanje depresije. To su ljudi koji već imaju neku predispoziciju i kada dođe do tog pomeranja, kao da njihov biološki sat ne može da se uskladi, i oni upadaju u ta ozbiljnija stanja – objašnjava Anđelićeva.

Neurofiziolog dr Dragan Hrnčić objašnjava da problem nastaje jer kazaljke možemo da pomerimo za nekoliko sekundi, ali naš biološki sat ne možemo. Jutarnja svetlost posebno je važna jer organizmu daje signal da je počeo dan i podstiče aktivnost, dok večernji mrak podstiče lučenje melatonina i priprema telo za spavanje.

Dr Hrnčić: Promena je nagli stres za organizam

Najozbiljnije posledice, prema rečima dr Hrnčića, postaju vidljive kada se ne posmatra jedan čovek, već čitava populacija. Posebno je problematičan prelazak sa zimskog računanja vremena na letnje računanje vremena, kada gubimo jedan sat sna.

– Ta promena od sat vremena biva nagla, ona je jedna vrsta stresa za naš organizam koji onda dodatno stvara hormon stresa, odnosno kortizol, a taj je zapravo glavni krivac i za povećanu incidenciju infarkta miokarda, a s druge strane, to što se probudimo u vreme kada nam nije organizam spreman za to, pa sednemo za upravljač automobila, dovodi do pada naše koncentracije i povećanog traumatizma u saobraćaju na radnom mestu. Naročito to se dešava kada vidimo pri prelasku sa zimskog na letnje računanje vremena, tada je ta promena u smislu pada koncentracije, nedostatka tog jednog sata spavanja, mnogo izraženija – kaže Hrnčić.

Kako objašnjava, neko će promenu podneti lakše, neko će posledice osećati dva ili tri dana, a nekome će biti potrebna čitava nedelja. Starijim osobama i hroničnim bolesnicima prilagođavanje može biti teže jer su njihovi adaptacioni mehanizmi slabiji.

Hrnčić navodi i da stručna udruženja koja se bave medicinom spavanja imaju dovoljno argumenata za prestanak sezonskog menjanja vremena.

– Slažemo se da imamo dovoljno argumenata za prestanak prelaska, a ono što jeste sada pitanje da li je to zimsko ili letnje, i mislim da će svaka država morati za sebe odlučiti šta je za nju u konkretnom slučaju, gledajući pre svega i geografiju i ekonomiju i ove zdravstvene aspekte najpovoljnije – smatra Hrnčić.

Da li bismo dobili sat više sunca?

Popularizator astronomije Branko Simonović objašnjava da je suština mnogo jednostavnija nego što ponekad izgleda: pomeranjem vremena ne možemo produžiti obdanicu. Možemo samo drugačije uklopiti svoje obaveze u svetli deo dana.

Ako bismo tokom cele godine ostali na letnjem vremenu, imali bismo više svetlosti posle podne, ali bismo je izgubili ujutru. Upravo zato nije isto šta odgovara nekome ko rano počinje posao i nekome kome je važnije da posle posla ima više vremena na dnevnoj svetlosti.

Simonović upozorava i da se način života značajno promenio od vremena kada je ovakvo pomeranje sata uvedeno.

– Sve ono što su bili motivi tada, danas je već prevaziđeno. Em se energija uopšte ne troši više na način kao što je nekad bilo, em što ljudi ne idu na spavanje u ono vreme kao što se nekad. Potpuno se život promenio u onoj meri, čak i radno vreme danas, danas ne postoje radna vremena u klasičnom smislu te reči, ili bar to nije dominantno mesto. Ima onih koji rade i od 6, i onih koji rade od 11. I sad, ne postoji rešenje koje bi bilo dovoljno dobro, univerzalno dobro za sve.

Treća mogućnost za Srbiju – pomeriti radno vreme, a ne sat

Simonović zato iznosi i kompromisno rešenje – da se ne pomera časovnik, već način na koji organizujemo radni dan.

– Šta bi moglo biti neko kompromisno rešenje? Pa, to je da ostanemo u svojoj osnovnoj časovnoj zoni, dakle zimskoj, ali da radno vreme dekretom pomerimo jedan čas unazad, što je onda ekvivalentno letnjem čitanju vremena, u smislu iskorišćavanja obdanice, ali s druge strane smo i dalje zadržali svoju časovnu zonu i evropski prostor kome pripadamo.

Za građane je, zato, ključna razlika između dve stvari koje se često mešaju: ukidanje pomeranja sata ne znači automatski prelazak na trajno letnje vreme. Jedna odluka je da li ćemo prestati da menjamo časovnik dva puta godišnje, a sasvim druga koje ćemo vreme potom trajno izabrati.

Ranije je Simonović spominjao i treće vreme.

Šta je “treće vreme” i zašto bi bilo idealno za Srbiju

Ukoliko bi se pomeranje ukinulo, Srbija bi se našla pred teškim izborom. Pošto se nalazimo na krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone, mrak kod nas pada ranije nego na Zapadu.

Ako bismo izabrali trajno zimsko vreme, prespavali bismo onaj prvi, efikasni deo obdanice i ostalo bi nam malo dnevnog svetla u drugom delu dana. S druge strane, trajno letnje vreme bi nam donelo duže večernje svetlo, ali bi nas neprirodno izmestilo iz naše osnovne srednjoevropske u istočnoevropsku vremensku zonu, čime bismo se odvojili od većeg dela Evrope kojem pripadamo.

Kao najbolje kompromisno rešenje, Branko Simonović iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković” predlaže “treće vreme”. To bi zapravo značilo povratak na sistem pre 1983. godine: zadržali bismo trajno zimsko računanje vremena i ostali u našoj srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali bismo radno vreme pomerili jedan čas unazad.

Na taj način bismo izbegli sve zdravstvene probleme koje donosi pomeranje kazaljki, ostali bismo usklađeni sa Evropom, a obdanicu bismo iskoristili na najpovoljniji način.

Jedina prepreka ovom idealnom rešenju je činjenica da su se u međuvremenu radno vreme i navike stanovništva znatno “zamrsile” u odnosu na period od pre četiri decenije, što bi zahtevalo veliku društvenu reorganizaciju.