Političar i doktor Dragan Milić je godinama u javnosti isticao ukidanje lista čekanja na Niškoj kardiohirurgiji kao jedan od svojih najvećih uspeha, što mu je poslužilo kao odlična odskočna daska za političku karijeru.
Međutim, stvari baš nisu onakve kakvim ih je opisao. On je skoro javno i pred kamerama priznao istinu – da ideja uopšte nije bila njegova.
– To nije bila moja ideja, to je bila ideja mojih mlađih kolega da radimo vanredno, subotom, nedeljom, da očistimo liste čekanja – rekao je Milić.
Nakon ovakve izjave, u javnosti se opravdano postavlja logično pitanje: ko su ti mladi ljudi, lekari i stručnjaci čiju je ideju dr Milić prisvojio i iskoristio za političku promociju?
Ako je ideja bila njihova, takođe se postavlja pitanje, koliko njima pripada zasluga sa rezultat koji se godinama povezivao sa Milićem i koji je godinama na tome gradio svoju političku prepoznatljivost.
Gde su ti mladi lekari danas? Da li su upravo oni, dok je Milić obilazio političke skupove, davao izjave za blokaderske medije i bavio se politikom, ostali u operacionim salama i nastavili rad sa pacijentima?
Zahvaljujući trudu lekara i ulaganjima u zdravstveni sistem, liste čekanja se danas uspešno rešavaju na nivou celog Univerzitetskog Kliničkog centra u Nišu, ali bez političkog delovanja na kakvo je navikao Milić.
Sasvim očekivano je da se sada dr Milić obrati građanima Niša, ali i cele Srbije i odgovorio: zašto je ćutao o pravim autorima ideje i kako je, uz pomoć tuđih ideja, gradio svoju politički opstanak?
Kurir Politika
