Предлог закона о Правосудној академији, који је Влада упутила Скупштини 17. јула, биће тема јавног слушања следеће недеље у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Београду, а могао би да буде усвојен крајем августа. Део стручне јавности тражи јавну расправу уместо јавног слушања и противи се новини да Правосудна академија буде једини пут до правосуђа за будуће судије и тужиоце. Министарство правде одговара да ће такав модел унапредити правосуђе. Наводе да је јавна расправа одржана 2024. године и да је Венецијанска комисија у најновијем мишљењу позитивно оценила предложена решења.
Уколико се усвоје законске измене, од 2030. године Правосудна академија биће, по правилу, једини пут за улазак у правосуђе за судије и тужиоце који се први пут бирају на ту функцију.
Испит којим се проверавају стручност и оспособљеност кандидата више неће организовати Високи савет судства и Високи савет тужилаштва, већ ће га заменити уверење о завршеној обуци на Академији.
Обука ће, према речима министра, трајати од три месеца до две године, у зависности од радног искуства кандидата након положеног правосудног испита.
“Кроз претходну обуку добијамо, пре свега, много јасније и мерљиве критеријуме избора. Омогућавамо, што је много битније, кандидатима да се спреме за судијску и тужилачку функцију”, истиче министар правде Ненад Вујић.
Према његовим речима, за све који до 1. марта 2027. године, када Закон ступа на снагу, буду судијски, односно тужилачки помоћници, ништа се не мења.
“Имају право да бирају и даље, па и после 2030. године, да ли хоће да иду на претходну обуку или да полажу само тест код ВСС-а, односно ВСТ-а”, објашњава Вујић.
Одузимање уставне надлежности
То је изузетак. Међутим, Друштво судија Србије тврди да би новим законским решењима правосудним саветима била одузета уставна надлежност да бирају судије и јавне тужиоце.
“Више савети не процењују да ли је неко стручан и оспособљен, већ Академија. Тиме што Академија још и селектује полазнике, суштински одређује ко ће бити изабран за судију. Савети више не бирају, него аминују”, сматра Драгана Бољевић из Друштва судија Србије.
Напомиње, такође, да власт која се добровољно одрекла кадрирања у правосуђу уставним амандманима из 2022. године, на заобилазан и скривен начин покушава да свој утицај на кадрирање у правосуђу поврати.
Одбацујући те наводе, министар правде објашњава да ће правосудни савети надгледати рад Правосудне академије и обављати стручни надзор. Под њиховим надзором, каже, одвијаће се и пријемни испит за упис на Академију.
“Коначну листу са пријемног испита потврђују савети. Уколико савети не потврде коначну листу кандидата који се примају на буџет на претходну обуку, у том случају пријемни испит се поништава. Нема говора о упливу извршне власти, што врло јасно стоји у Мишљењу Венецијанске комисије од 17. јула ове године”, поручио је Вујић.
Капацитети Академије
Правосудна академија не треба да буде једини пут за улазак у правосуђе будућих судија и тужилаца, сматра наша саговорница. Каже и да Академија нема капацитета за задатак који јој се поверава, што би могао бити проблем, јер Србију наредних година очекује одлазак великог броја судија и тужилаца у пензију.
“Мој професионални став је да обука треба да дође након избора савета. Нису добро промишљени капацитети Правосудне академије да буде јединствени пут у правосуђе Републике Србије, ни квалитет, као ни потребна количина буџетских средстава. Сматрам да то у овом тренутку није добро решење”, указује Лидија Комлен Николић из Удружења јавних тужилаца Србије.
Правосудна академија, која је настала из некадашњег Правосудног центра за обуку и стручно усавршавање, основана је 2010. године. Од тада је кроз почетну обуку за судије и тужиоце прошло око 400 полазника.
