Odlazak ili poslovna odluka: Šta se krije iza povlačenja lou-kost kompanija iz Srbije?
Foto: Printscreen
Lou-kost avio-kompanije iz godine u godinu šire mrežu linija širom Evrope, ali istovremeno sve češće zatvaraju baze i premeštaju avione sa aerodroma na kojima im poslovna računica više ne odgovara.
Viz Er je ove godine zatvorio bazu u Beču. Ryanair je najavio zatvaranje baze u Berlinu, a prethodnih godina povukao je bazirane avione i iz Frankfurta, Diseldorfa i Štutgarta. Sličnih primera ima i na drugim evropskim tržištima.
Razlozi nisu uvek isti, ali se jedan faktor često ponavlja: troškovi.
Za lou-kost kompanije, čiji poslovni model zavisi od vrlo niskih troškova po putniku, izbor aerodroma nije samo pitanje broja potencijalnih putnika i atraktivnosti destinacije. Aerodromske naknade, zemaljsko opsluživanje, kontrola letenja, ali i cena snabdevanja gorivom ulaze u računicu koja odlučuje gde će avion biti baziran.
Viz Er je, na primer, odluku o zatvaranju baze u Beču obrazložio značajnim rastom aerodromskih naknada, poreza i troškova zemaljskog opsluživanja. Ryanair je prilikom najave zatvaranja baze u Berlinu saopštio da će svojih sedam aviona prebaciti na aerodrome sa nižim troškovima.
Drugim rečima, avion koji danas leti iz jednog grada relativno lako sutra može biti premešten tamo gde kompanija za isti kapacitet vidi bolju računicu.
Međutim, ovakve odluke danas treba posmatrati i u kontekstu šire situacije u evropskoj avio-industriji. Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) tokom 2026. godine značajno je smanjilo procenu profitabilnosti sektora i upozorilo da će globalna neto dobit avio-kompanija pasti sa 45 milijardi dolara u 2025. na oko 23 milijarde dolara u 2026. godini. Istovremeno, profitna marža industrije trebalo bi da bude gotovo prepolovljena, sa 4,2 na svega 2 odsto.
Ključni razlog je rast troškova goriva. Prema procenama IATA-e, prosečna cena avio-goriva u 2026. godini mogla bi da dostigne 152 dolara po barelu, naspram oko 90 dolara godinu ranije. Samo po tom osnovu, troškovi industrije mogli bi da porastu za dodatnih 100 milijardi dolara.
Posledice se već vide u finansijskim rezultatima najvećih evropskih prevoznika. Ryanair je u objavi rezultata za prvi kvartal fiskalne 2027. godine saopštio da je profit kompanije pao za 34 odsto, dok su operativni troškovi porasli za 11 procenata, pri čemu su veći troškovi goriva navedeni kao jedan od glavnih razloga. Kompanija je istovremeno poručila da će nastaviti da raspoređuje kapacitete prema tržištima i bazama koje nude najbolju ekonomsku računicu. Sličan pritisak na profitabilnost vidljiv je i kod Wizz Aira. U periodu od aprila do juna 2026. godine kompanija je zabeležila neto gubitak od 198,2 miliona evra, u poređenju sa profitom od 38,4 miliona evra u istom periodu prethodne godine. Ukupni operativni rashodi porasli su za 20,7 odsto, a troškovi goriva za 39,4 odsto. U tom kontekstu, postavlja se pitanje da li je regulatorni okvir jedini razlog zbog kojeg Viz Er razmatra zatvaranje baze u Beogradu, ili na takvu odluku utiču i finansijski rezultati kompanije i potreba da kapacitete preusmeri na tržišta koja smatra poslovno atraktivnijim.
U takvom okruženju čak i relativno mala povećanja troškova mogu imati značajan uticaj na odluke o tome gde će avioni biti bazirani i koje će linije ostati u saobraćaju. Lou-kost prevoznici danas mnogo agresivnije nego ranije preispituju profitabilnost svake pojedinačne baze, a konkurencija među aerodromima za privlačenje njihovih kapaciteta postaje sve izraženija.
U Srbiji su u fokusu dva različita slučaja. Viz Er je najavio mogućnost povlačenja baznih operacija ukoliko se regulatorni okvir ne promeni, dok je Ryanair odluku o obustavi operacija povezao sa pitanjima snabdevanja gorivom. Iako su povodi različiti, oba primera pokazuju koliko low-cost prevoznici svoje prisustvo na pojedinim tržištima prilagođavaju sopstvenom poslovnom modelu i proceni isplativosti operacija.
U isto vreme, menjaju se i pojedini troškovi poslovanja na domaćem tržištu. Naknada za gorivo na beogradskom aerodromu povećana je u septembru 2025. sa 4,9 na 5,1 dolar po toni, dok je za septembar 2026. planirano novo povećanje, na 5,3 dolara po toni. Novo povećanje dolazi u godini u kojoj je pitanje snabdevanja energentima dodatno opterećeno neizvesnošću u vezi sa sankcijama NIS-u, kompaniji koja ima važnu ulogu u snabdevanju avio-gorivom na aerodromima u Beogradu i Nišu. U takvim okolnostima postavlja se pitanje opravdanosti dodatnog povećanja troškova povezanih sa snabdevanjem gorivom, posebno u trenutku kada avio-kompanije već posluju u uslovima značajno viših cena goriva i pojačanih finansijskih pritisaka.
Iskustva sa drugih evropskih tržišta pokazuju koliko je lou-kost segment osetljiv na ukupnu cenu poslovanja na jednom aerodromu.
Zato se nameće još jedno pitanje: kada lou-kost kompanija smanjuje prisustvo ili napušta neko tržište, koliko je razlog pojedinačna regulatorna odluka, a koliko ukupna konkurentnost aerodroma na kojem posluje?
I da li bi iz te perspektive trebalo posmatrati i budućnost lou-kost saobraćaja u Srbiji?
