NA POMOLU TEKTONSKI POREMEĆAJ U EU! Unija će se uskoro suočiti sa trenutkom istine, a spominje se i Zapadni Balkan: Jedna zemlja je “SLON U PROSTORIJI”

Proširenje Evropske unije (EU) će se suočiti sa trenutkom istine u narednim mesecima, dok se Crna Gora i Albanija približavaju članstvu, Ukrajina i Moldavija napreduju, a Brisel razmatra reforme potrebne za apsorpciju veće i složenije Unije, piše Juronjuz.

Po prvi put od Bregzita, EU ima opipljivu šansu da ponovo raste. Ali kako se zemlje poput Crne Gore brzo približavaju članstvu, dok druge vide Evropu kao bezbednosno sidro, ambicija proširenja Brisela uskoro će se suočiti sa svojim trenutkom istine.

Situacija nije izgledala ovako obećavajuće godinama, a zvaničnici EU se hvale da je u poslednjih šest meseci zatvoreno više pregovaračkih poglavlja nego u protekloj deceniji.

Brisel je sve više koristio pristupanje EU kao sredstvo spoljne politike – kako bi učvrstio svoj uticaj u neposrednom susedstvu, proširio bezbednosne garancije koje obuzdavaju uticaj neprijateljskih sila i učvrstio stabilnost usred nestabilnog geopolitičkog pejzaža.

Ali kako perspektiva proširene Unije postaje sve konkretnija, institucije EU i države članice se sve više suočavaju sa nizom političkih i strateških pitanja koja će doći do izražaja ako dođe do sledećeg talasa proširenja.

Geografska ravnoteža

Ključni faktor koji proširenje Unije mora da uzme u obzir je geografska ravnoteža, posebno imajući u vidu “Veliki prasak” iz 2004. godine. Davne 2004. godine, pridružilo se 10 novih država centralne i istočne Evrope, što je mnogim zapadnoevropskim prestonicama ostavilo osećaj da se centar gravitacije EU pomerio previše na istok.

Trenutni favoriti, Crna Gora i Albanija, ne bi promenili tu ravnotežu s obzirom na svoju skromnu veličinu. Ipak, kako se približavaju cilju, postavljaju teže pitanje kako se nositi sa najznačajnijom zemljom Zapadnog Balkana – Srbijom, koja ostaje sporna tema među državama članicama.

Takozvani “prijatelji Zapadnog Balkana” dovode u pitanje geopolitičke razloge koji oblikuju kandidaturu Beograda za pristupanje. Oni upozoravaju da se proces zasnovan na zaslugama ne primenjuje podjednako u svim zemljama kandidatima.

Kako raste pritisak da se otvori više pristupnih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom pre kraja godine, pozivi na održavanje geografske ravnoteže će sigurno biti sve glasniji i mogli bi dovesti do toga da napredak Ukrajine u pristupanju postane zavisan od napretka Srbije.

Island bi mogao biti neočekivani i dobar faktor u rebalansiranju ekonomske strukture bloka: bogata nordijska zemlja održava referendum, sa glasanjem do 29. avgusta, o tome da li da nastavi pregovore o pristupanju sa EU.

U međuvremenu, Ukrajina je “slon u prostoriji”. Prestonice EU su dobro svesne da će neki oblik evropskog članstva ili bezbednosne garancije morati da bude deo svakog eventualnog mirovnog sporazuma sa Moskvom.

Uprkos skromnoj ekonomiji, teritorija, stanovništvo i vojni kapacitet Ukrajine učinili bi je uticajnom državom članicom, posebno u oblasti odbrane i spoljne politike, primoravajući Brisel na šire razmatranje kako bi proširena Unija zapravo funkcionisala.

Potreba za reformom

U obraćanju o stanju Unije 2023. godine, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je preglede politike pre proširenja: plan za funkcionisanje EU od 30 ili više država članica.

Plan je potom tiho odlagan godinama, jer je ukrajinska kandidatura komplikovala pitanje i praktično i politički. Komisija sada treba da ga objavi 30. septembra, dok izvršna vlast EU nastoji da povrati inicijativu.

Kako se proširenje pomerilo na vrh dnevnog reda Brisela, evropske vlade su raspravljale o tome kako da upravljaju sledećim talasom zemalja kandidata. Iznosile su ideje, od jačih demokratskih zaštitnih mera za nove članice, što je nasleđe iskustva Mađarske pod Viktorom Orbanom, do postepene integracije osmišljene da pruži brze, opipljive koristi od članstva u EU.

Još važnije, očekuje se da će Komisija predložiti reforme unutrašnjeg rada EU kako bi se osiguralo da Brisel može nastaviti da funkcioniše nakon proširenja.

Pozivi da se ukine zahtev za jednoglasnošću o pitanjima poput spoljne politike, na primer, sve su glasniji. To je deo šireg napora da se spoljno delovanje bloka učini odlučnijim u napetoj geopolitičkoj klimi – još jedno nasleđe Orbanovog stalnog držanja donošenja odluka u EU kao taoca.

Ideja da se Evropska komisija učini vitkijom i agilnijom u preusmeravanju na nove prioritete mogla bi se ponovo pojaviti. To bi podrazumevalo ukidanje principa da svaka država članica dobija jednog komesara, koji podržavaju manje zemlje.

Skeptici tvrde da je vreme za tako duboke reforme pogrešno, s obzirom na to da se nekoliko ključnih zemalja EU suočava sa izborima sledeće godine. Jedna takva zemlja je Francuska, gde izgledi za pobedu krajnje desničarskog kandidata Nacionalnog okupljanja nikada nisu delovali realnije.

Drugi, pak, tvrde da uvek postoje važni izbori negde u Evropi i da dugo odlagane reforme ne mogu da čekaju.

Neizvesnost ratifikacije

Proces proširenja EU je uvek pretpostavljao da su države članice spremne da prime nove članice u klub.

Tipično, zemlje EU iznose svoje nezadovoljstvo pre nego što se pregovori o pristupanju završe. Dugotrajni sporovi Severne Makedonije, prvo sa Grčkom oko imena, a kasnije sa Bugarskom oko prava manjina, među najznačajnijim su primerima.

Ali, iako bi potpuno blokiranje pristupanja u fazi ratifikacije bilo bez presedana, ono ostaje realan rizik. Politički spektar se pomerio udesno kod osnivača poput Holandije i Francuske, što je glasače generalno učinilo opreznijim prema proširenju.

Kako je šef misije Crne Gore pri EU, Petar Marković, rekao za Juronjuz, jedan od glavnih razloga zašto je njegova zemlja spremna da prihvati dodatne mere zaštite u pogledu vladavine prava i nazadovanja demokratije, jeste upravo olakšavanje procesa ratifikacije.

Francuska je najveći znak pitanja. Pariz je 2005. godine uveo ustavni amandman kojim se zahteva da se svaki novi ugovor o pristupanju iznese na nacionalni referendum ili odobri većinom od tri petine na zajedničkoj sednici parlamenta.

Crna Gora će ponovo biti test. Njena ratifikacija bi mogla da se završi zajedno sa albanskom, u zavisnosti od tempa napretka Tirane, ili sa Islandskom, u zavisnosti od ishoda referenduma.

Hrvatska blokirala Crnu Goru na putu ka EU: Ovo je spisak zahteva poslatih u pismu

EU zbog Grčke razmatra načine kako da države članice manje koriste veto u pregovorima

Srbija dobija vetar u leđa na EU putu: Varšava pokreće inicijativu, sledeća stanica – Balkan

EU sprema preokret koji zaustavlja bugarski i hrvatski nož u leđa zemljama Balkana

Anketa: Evo šta građani misle o ulasku Srbije u EU, zabrinjavajući odgovori

(Euronews)