Измене закона о упису нелегалних објеката ушле су у скупштинску процедуру. Ако их посланици буду усвојили, промениће се обрачун накнаде за породичне куће веће од 400 квадратних метара. За породичне куће виша накнада је само на површину преко 400 квадрата. Решава се и проблем власника станова за које инвеститори нису платили накнаду.
О томе шта конкретно доносе нова правила говорили су адвокат Немања Родић и стручњак за некретнине Ервин Пашановић.
Граница од 400 квадрата за породичне куће
Адвокат Родић је објаснио да је граница од 400 квадратних метара препозната кроз праксу, будући да инвеститорима због профита није било исплативо да раде испод те квадратуре, док су породични стамбени објекти до те површине најчешће куће у којима су људи живели генерацијама уназад.
Истакао је да раније та квадратура није била дефинисана, већ се све везивало за зоне и величину града, са накнадама које су се кретале од 100 до 1.000 евра у београдској елитној зони.
Према његовим речима, нова квадратура представља “плус” и мотив да и они који раније нису пријављивали своје породичне стамбене објекте то сада учине, с обзиром на то да рок траје до краја октобра.
Пашановић је указао да, ако постоји 2,5 милиона предатих пријава, значи да је предлагач препознао интерес да највише има пријављених кућа управо у породичним, сеоским газдинствима преко 400 квадрата. Подсетио је да су од краја шездесетих година прошлог века људи, а посебно гастарбајтери, градили породичне куће тако да свака генерација има свој спрат, те да су такви објекти прелазили ту квадратуру.
Оценио је да је законодавац проценио да би било поштено направити овакву измену од педесет квадратних метара више, како би се направила разлика између резиденцијалних или комерцијалних објеката грађених ради продаје и породичних кућа грађених искључиво ради живота породице.
Представник стамбене заједнице може да поднесе захтев у име свих станара
Пашановић је нагласио да постоји велика заинтересованост клијената за судбину станова у зградама за које инвеститори нису платили градске накнаде, које се крећу од 250 до 400 евра по квадратном метру.
Истакао је да купци не смеју бити таоци таквих накнада и предложио да, уколико инвеститор не постоји или не може да се пронађе, представник стамбене заједнице поднесе захтев у име свих станара, те да се накнада подели и плаћа кроз Инфостан на дужи временски период. Оценио је да не може да се плати парцијално, односно да неки станари плате свој део а неки не, будући да зато и даље остаје забележба у катастру да све накнаде нису плаћене.
Родић је потврдио да ће, уколико инвеститор постоји, његова обавеза остати до краја, а да ће, ако не плати, Република Србија имати право да преко правобранилаштва наплати од инвеститора и тако избрише забележбу.
Објаснио је да је новина то што је сада могуће да накнаду за уређење грађевинског земљишта плате и сами станари, при чему је указао на проблем што је та накнада задржана као целина, а не као појединачно право.
Навео је да просечна накнада за уређење грађевинског земљишта за зграде у Београду износи око 70.000 евра укупно, што у зависности од броја станара у згради може да значи и пет до десет хиљада евра по стану. Изнео је апел да се омогући да сваки појединачни власник стана, ако жели, плати свој део и тако скине забележбу о забрани располагања непокретношћу, независно од тога да ли ће то учинити и остали станари.
Када је објекат легалан
Пашановић је објаснио да је првобитно решење предвиђало да ко год гради нелегалан објекат без свих прописних дозвола и документације, тај објекат постаје власништво Републике Србије.
Истакао је да закон забрањује промет објеката који нису грађени у складу са прописима, подсећајући да је скоро педесет одсто објеката у Србији било ван правног система и није могло легално да се прометује. Нагласио је да је катастар једино мерило да ли је објекат легалан, те да се промет некретнина у Србији обавља искључиво преко нотарске канцеларије, с рачуна на рачун, уз услов да је некретнина уписана у катастар.
На питање да ли је објекат легалан и када постоји забележба, Пашановић је одговорио да јесте, али да ће, у зависности од врсте забележбе, теже моћи да се прода, слично као код хипотеке, где купац зна да постоји одређени терет на некретнини.
Савети за оне који купују некретнину
Пашановић је истакао да је сада додатно прописана обавеза агенција да обавештавају катастар о томе да је такса плаћена, будући да раније катастар није аутоматски брисао забележбу иако је уплата била евидентирана код агенције.
Родић је упозорио да купци морају бити свесни да преузимају одређени ризик, јер забележба да је објекат уписан по новом закону подразумева да је неко само дошао са личном картом и пријавио да поседује одређену квадратуру. Додао је да ће, са новим изменама, бити потребни геодетски снимци, геодетски елаборати и извештај о детаљном стању објекта од стране архитекте, чиме ће поступак бити уређенији.
Пашановић је саветовао да је, уколико купац жели потпуну сигурност, најбоље да ангажује стручно лице које ће проценити стабилност објекта и безбедност инсталација, али је оценио да ће, у пракси, објекти уписани у катастар углавном задовољавати сигурносне стандарде.
