Самостални стручни сарадник за утврђивање аутентичности у Одељењу за борбу против фалсификовања и за анализу новчаница и кованог новца Народне банке Србије Ирена Поповић истиче да се кључни контакт са новцем дешава већ у првом тренутку када га примамо.
Први и најједноставнији тест који сви могу да ураде јесте провера папира. Домаће новчанице направљене су од 100 одсто памучних влакана, изузетно су компактне, постојане и тешко се цепају.
“Имају специфичан звук при савијању. То је изузетно квалитетан папир који практично говори о томе да наше новчанице могу да издрже у оптицају између две и три и по године, значи издрже све што треба да се поднесе“, наводи представница НБС.
Дубока штампа као главни знак аутентичности
Поред квалитетног папира, грађани треба да обрате пажњу на елементе заштите, међу којима је најважнија дубока штампа. Она се налази на лицу новчанице, и то на тачно одређеним местима.
“Где да нађете такву дубоку штампу, односно где да нађете тај елемент заштите који ће вам дати одређену рељефност? На главном лику и на називу банке која се налази на лицу новчанице, ту се налази дубока штампа. Када дубоку штампу загребете ноктом, осећате извесну рељефност под прстима“, објашњава Поповићева.
Она наглашава да не постоје фалсификати који имају дубоку штампу и ту врсту рељефности.
“Суштина приче је да се дубока штампа никада није појављивала на фалсификатима. Зато су фалсификати глатки на додир, они су запрљани, они немају ту врсту штампе на себи. Они имају најјефтиније штампе које се користе и добијају се преко обичних фотокопир апарата, поготово наши фалсификати“, објашњава она.
Изузетак је забележен тек у једној историјској серији фалсификата деведесетих година.
“Постојао је само један фалсификат који је имао дубоку штампу, то је био ‘супердолар’. Они су владали деведесетих година на апоенима од 50 и од 100. Сада нема фалсификата са дубоком штампом“, додаје Поповићева.
Каква је ситуација са страним новцем и којим апоенима динара
Домаћи фалсификати су углавном лошег квалитета и могу се лако детектовати обичним погледом и додиром, без икаквих уређаја попут лупа или УВ лампи. Међутим, код ефективног страног новца ситуација је другачија јер фалсификатори више улажу у визуелни изглед, мада никада не могу да направе добар водени жиг, дубоку штампу ни аутентичан папир.
Када је реч о динарима, статистика Народне банке Србије за првих шест месеци показује који се апоени најчешће фалсификују:
Приближно 75 одсто од укупног броја фалсификованих новчаница чинили су апоени од 2.000 динара, 12 се односило на апоен од 500 динара, осам на апоен од 1.000 динара, пет посто на апоен од 5.000 динара.
Разлог лежи у томе што се апоен од 2.000 динара највише користи у свакодневним трансакцијама, па грађани на њега обраћају мање пажње, док се код новчаница од 5.000 динара чешће проверава аутентичност због веће вредности.
Шта урадити ако посумњате да је новчаница лажна
Уколико грађанин посумња да поседује фалсификовану новчаницу, процедура је јасна и неопходно је испратити правила.
“Прва и основна ствар, ако имате било какву сумњу, идете у прву станицу полиције или у прву експозитуру банке чији сте клијент. Предате новчаницу и добићете једну потврду о привремено одузетом новцу и на једном и на другом месту. Онда чекате да се код нас одради експертиза и ми шаљемо одговор“, објашњава Ирена Поповић.
Након експертизе у Народној банци Србије могућа су два исхода:
Уколико је новчаница фалсификат: Фалсификати остају трајно у Народној банци Србије и чувају се у трезорима 20 година.
Уколико је новчаница оригинал: НБС шаље одговор банци која клијенту уплаћује износ на рачун, док се полицији враћа оригинална новчаница уз извештај о извршеној експертизи.
Стручњаци у Народној банци Србије детаљно проверавају око 20 елемената заштите – од воденог жига, заштитне нити и микротекстова, до оптичких варијабилних боја, кинограма, холограма, као и скривених заштита које служе за машинску обраду новца у банкама и банкоматима.
Будућност готовине и картица
Говорећи о савременим навикама и све већој заступљености плаћања картицама, Поповићева наводи да то са једне стране ослобађа грађане ризика од добијања оштећених новчаница или фалсификата, али да она лично преферира готовину.
“Ја се некако лично увек плашим тих неких превара везаних за картице, да нестане картица, да вам неко скине неконтролисано неки новац са картице. Тако да сам ја за „оld school“. Кеш је за мене апсолутни закон“ закључила је за Радио Београд 1, Ирена Поповић.
