Sve rade “naopako”, a među njima su najveći genijalci: Zašto je opasno učiti levoruku decu da pišu desnom rukom

Zamislite da su mladom Leonardu da Vinčiju, ili Albertu Ajnštajnu, ili Nikoli Tesli, vezivali ruku terajući ih da pišu onom “ispravnom”, desnom. Istini za volju, to i nije teško zamisliti jer su se takvi fenomeni dešavali u prošlosti. Dešavaju se čak i danas, iako stručnjaci upozoravaju na opasne posledice prevežbavanja dece u desnoruke.

Kod kuće su me majka i baba terale da držim kašiku u desnoj ruci. U vrtiću su me vaspitačice forsirale da šutiram loptu desnom nogom. U školi me je učitelj udarao po levoj ruci i primoravao me da pišem desnom. A nisam hteo… – svedoči jedan od levorukih o “učenju” desnorukosti.

U savremeno doba ovo nasilno učenje je zasigurno nezamislivo mlađim generacijama, ali za one nešto starije je i te kako zamislivo. Nekada su levoruka deca smatrana, najblaže rečeno, čudacima.

Danas, srećom, to uglavnom nije slučaj, ali ipak i dalje u manjim sredinama u Srbiji postoji nerazumevanje za levorukost zbog čega pojedini roditelji prevežbavaju svoju decu u desnoruke.

“Sve radi naopako”: Stigme zbog kojih se deca i dalje prisiljavaju na desnu ruku

Kako ističe Marina Stojković, master defektolog i reedukator psihomotorike, nekada se smatralo da levoruka deca imaju predispoziciju za patološka stanja kao što su intelektualna ometenost, govorno-jezički poremećaji, sklonost ka pojavi zločina.

– Bila su stigmatizovana, a danas je to nešto manje zastupljeno, najčešće u ruralnijim sredinama, pa su ovo neki od mogućih razloga za prevežbavanje. Roditelji ili šira porodica za decu koja pišu levom rukom obično kažu: “Sve radi naopako“, međutim, levorukost nije povezana sa voljom ili karakterom, već je povezana sa dominantnošću desne moždane hemisfere – objašnjava Marina Stojković.

– I danas su ostali izrazi “ustati na levu nogu” (biti nervozan, neraspoložen) ili “imam dve leve ruke” (biti nespretan,”smotan”) što dovodi levorukost u negativnu konotaciju – napominje naša sagovornica.

Od lomače do etikete “nečistih”: Mračna istorija progona levorukih

Od nastanka čoveka do danas za levoruke ljude vezivale su se brojne predrasude i mitovi. U prošlosti se tvrdilo da levoruki ljudi vode poreklo od đavola. Smatrali su ih nečistim, nezdravim, nesposobnim, nižom rasom, te da su skloniji kriminalu.

U srednjem veku levoruke žene su smatrane vešticama i spaljivane su na lomači, dok su levorukim muškarcima silom menjali dominantnu ruku. Onima kod kojih to ne bi uspelo, leva ruka je odsecana.

Jezik koji optužuje: Zašto “levo” uvek znači nespretno ili pogrešno

Koliko su predrasude prema levorukim ljudima ukorenjene, govori podatak da se čak i danas kod mnogobrojnih naroda u osnovi reči koja se odnosi na njih nalazi neprimereno značenje. Nasuprot reči “desno”, koja u većini svetskih jezika ima značenje nečeg ispravnog (eng. right, nem. recht, franc. droit), reč “levo” se najčešće koristila s namerom da se ukaže na neki nedostatak ili manu.

Poreklo reči “left” (levo) potiče od anglosaksonske reči “lyft“, što znači “slab”. Nemci koriste reč “linkisch“, što znači nespretan, čudan, dok se kod Italijana koristi reč “mancino“, koja označava pokvarenu ili osakaćenu osobu. U Maroku levoruki ljudi se nazivaju “s’ga“, što znači prokletnik.

Slovenski narodi koriste reči kao što su “levja“, koja se kod Rusa upotrebljava s namerom da se uvredi sagovornik, i “levak” kod balkanskih naroda, koja ima pežorativno značenje i odnosi se na osobu koja je nespretna.

Da li se ljudi rađaju kao levoruki ili to postaju

Nauka još nije otkrila tačan uzrok levorukosti, ali kako navodi naša sagovornica, svakako da postoje brojne teorije o uzroku nastanka levorukosti.

– Jedna od najprihvatljivijih je teorija nasleđa, koja kaže da ukoliko su oba roditelja levoruka, šansa da će njihovo dete biti levoruko je 46 odsto, a ukoliko je jedan od roditelja levoruk, šansa je oko 18 odsto – navodi Stojkovićeva.

Obično se o mozgu govori kao o celini. Međutim, kako objašnjava naša sagovornica, mozak se sastoji od dve hemisfere, desne i leve.

– Svako od nas ima dominantnu, odnosno vodeću hemisferu. Leva hemisfera upravlja desnom stranom tela, dok desna hemisfera upravlja levom stranom tela, što znači da je kod levorukih osoba dominantna, to jest vodeća desna hemisfera. Oni će, takođe, u velikom broju slučajeva imati i dominantnu levu nogu, levo oko, levo uho – objašnjava Stojkovićeva.

– Ono što bih napomenula je da deca do četvrte godine često prebacuju olovku iz jedne u drugu ruku, koriste kašiku prvo jednom, pa drugom rukom, posežu za igračkama prvo jednom, pa drugom rukom, šutiraju loptu desnom, pa levom nogom ili obrnuto. To je normalna faza u razvoju, jer još nije došlo do formiranja dominantnog ekstremiteta. Dete bi trebalo do šeste godine da zna koja je njegova leva, a koja desna strana tela i sa kojom rukom piše – dodaje ona.

Od mucanja do tika: Šta se dešava kada dete primoramo da piše “ispravnom” rukom

No, vratimo se na primer s početka teksta i praksu primoravanja dece da koriste onu stranu tela koja im prirodno nije svojstvena. Pitanje se samo nameće – zašto je takva praksa pogrešna i opasna?

Sagovornica naglašava da su posledice prevežbavanja levoruke dece u desnoruke – brojne, i one se najčešće otkrivaju u predškolskom ili ranom školskom periodu, kada dete intenzivnije koristi olovku.

– Levoruku decu nipošto ne treba prisiljavati da pišu desnom rukom jer neke od posledica mogu biti emocionalne teškoće, promene u ponašanju, motorni nemir, mucanje, otpor prema školi i učenju, neuroze, tikovi, teškoće sa pisanjem desnom rukom, itd. Učitelji kao i roditelji imaju važnu ulogu u prepoznavanju prevežbavanja, jer ukoliko dete ima više navedenih teškoća, vrlo je verovatno da se sa njim radi prevežbavanje – ističe Stojkovićeva.

Život u svetu skrojenom po meri desnorukih

Levoruki žive u svetu desnorukih, s obzirom na to da je sve od alata do otvarača konzervi dizajnirano za desnoruke. To, ipak, ne znači da na levorukost treba gledati kao na manu. Naprotiv.

– Levorukost je osobenost čoveka. Dete treba učiti da se ne razlikuje od svojih vršnjaka, da nije manje ili više pametnije, sposobnije ili kreativnije od dece koja pišu desnom rukom. U današnje vreme je sve prilagođenije desnorukim, samim tim levoruki ljudi su stavljeni pred svakodnevne izazove – naglašava Marina Stojković.

Desna dominacija: Svakodnevne zamke za levoruke

• Vozi se desnom stranom ulice.
• Menjač u automobilu je u većini slučajeva predviđen za desnu ruku.
• Šolje imaju dršku s desne strane kao i džezve za kafu.
• Kompjuterski miš uvek stoji s desne strane stola.
• Makaze su napravljene isključivo za desnu šaku.
• Vrata su takođe predviđena za desnoruke.
• Na većini aparata mesto za ubacivanje novca uvek se nalazi s desne strane.

– Pokušajte da koristite makaze za levoruke osobe, pa ćete bar malo osetiti u kakvoj se poziciji oni nalaze. Poslednjih 20 do 30 godina pojedine firme plasiraju proizvode za levoruke osobe, kao što su lenjiri, rezači, makaze, kutlača, metar – navodi Stojkovićeva.

Kako olakšati odrastanje levorukom detetu

Naša sagovornica ističe da levoruka deca rastu i razvijaju se kao i desnoruka. Važno je da im dozvolimo da slobodno i bez ograničenja koriste dominantnu, odnosno vodeću ruku.

– To se odnosi na posezanje za igračkama, upotrebu kašike, pružanje ruke za pozdrav, korišćenje olovke i sl. U procesu vaspitanja i obrazovanja moramo voditi računa o specifičnostima koje će imati pozitivne rezultate. Na primer, dete će sedeti sa leve strane stola ili klupe, svetlost će da pada sa desne strane, moramo mu pokazati pravilan položaj tela, ruke, sveske i olovke. Ovde važnu ulogu imaju vaspitači i učitelji – ističe Marina Stojković, te poručuje:

– Dete možemo hrabriti navođenjem primera poznatih slikara, pisaca, glumaca, pevača, lidera koji su bili istaknuti predstavnici svog vremena i kao takvi ostali upisani u istoriji čovečanstva. Neki od njih su Mark Tven, Mikelanđelo, Betoven, Čarli Čaplin, Ajnštajn, Julije Cezar, Silvester Stalone, Nikola Tesla, Lejdi Gaga, Bil Gejts…

Ajnštajn, Tesla, Cezar: Oni su menjali svet, a sve su radili levom rukom

Istorija obiluje primerima poznatih levorukih osoba. Pomenućemo samo neke od njih: umetnici Leonardo da Vinči i Mikelanđelo, kompozitori Betoven i Bah, naučnici Marija Kiri i Albert Ajnštajn, kao i naš veliki Nikola Tesla. I velike vojskovođe Julije Cezar, Aleksandar Makedonski, Napoleon i Vinston Čerčil bili su levoruki. Među levorukima bio je i prvi čovek na Mesecu Nil Armstrong.

Kuriozitet je da među američkim predsednicima, čak osmorica njih bili su levoruki: Džejms Garfild, Herbert Huver, Hari Truman, Džerald Ford, Ronald Regan, Džordž Buš stariji, Bil Klinton i Barak Obama.

Leva strana, zlatna medalja: Korać, Paspalj, Maradona, Mesi, Nadal…

Među levorukima posebno se izdvajaju sportisti, i to vrhunski, a naročito u “jedan na jedan” sportovima kao što su tenis, boks, mačevanje…

Radivoj Korać, Toni Kukoč, Monika Seleš, Žarko Paspalj, Dijego Armando Maradona, Lionel Mesi, Rafael Nadal – samo su neki od levorukih i levonogih sportista koji su obeležili istoriju. Zanimljivo je, međutim, da je Nadal desnoruk, ali tenis igra levom rukom.

Njihov dan: Simboličan praznik svake trinaeste osobe na planeti

U svakodnevnom životu levoruki se sreću sa brojnim izazovima, budući da je većina predmeta za upotrebu prilagođena desnorukima. Kako bi se levorukima posvetila veća pažnja, 1976. godine je ustanovljen Međunarodni dan levorukih, koji se obeležava svakog 13. avgusta.

Ovaj datum nije odabran slučajno, uzimajući u obzir da statistike ukazuju da svaka 13. osoba na svetu piše levom rukom.