SVE VRVI OD PSOVKI: Otkačena animirana komedija o mačkama stigla na Netflix, a prve kritike nisu nimalo nežne

„Ricky Gervais: Alley Cats“ stigao je pre tri dana na Netflix, a prve kritike nisu nimalo nežne: „iscrpljujuće i bez dovoljno dobrih fora“

Riki Džervejs ponovo je odlučio da pomeri granice, ali ovog puta nije stao pred kameru kao čovek – već je postao mačak. Njegova nova animirana serija „Ricky Gervais: Alley Cats“ stigla je na Netflix 7. avgusta, a prve reakcije već su izazvale prilično burnu raspravu.

U pitanju je animirana komedija za odrasle koja prati grupu divljih britanskih mačaka koje pokušavaju da prežive na ulici, pronađu društvo i nekako se izbore sa apsurdom svakodnevnog života. Netflix seriju opisuje kao spoj neobuzdanog humora, društvenog komentara i emotivnijih trenutaka.

O čemu je „Alley Cats“?

U centru priče nalazi se Gas, mačak koga glasom tumači upravo Džervejs. On je debeo, lenj, bezobrazan i uveren da je mnogo pametniji i hrabriji nego što zapravo jeste.

Njegovo društvo čine različiti ulični mačori, među kojima su Puk, Fang, Pons i Oliv, a glasove im pozajmljuju Džervejsovi dugogodišnji saradnici. U glumačkoj postavi su, između ostalih, Dajane Morgan, Tom Basden, David Erl, Keri Godliman, Dž Hartli, Endrju Bruke, Natali Kesidi i Toni Vej.

Serija ima šest epizoda, a svaka traje oko 15–17 minuta. Iako na prvi pogled deluje kao obična otkačena animirana komedija o mačkama, Džervejs kroz njihove razgovore pokušava da provuče teme poput usamljenosti, smrti, prijateljstva i odnosa ljudi prema životinjama.

Jedan od glavnih zapleta pokreće dolazak izgubljenog mačeta Kitin, koje grupa pokušava da vrati njegovoj porodici. Upravo kroz tu priču serija pokušava da napravi ravnotežu između vulgarnog humora i emotivnijih scena.

Džervejsov humor u najekstremnijem izdanju

Ako ste gledali „The Office“, „Extras“ ili „After Life“, prilično je jasno šta možete da očekujete. Ako niste ljubitelj Džervaisovog humora, „Alley Cats“ vas verovatno neće ubediti da promenite mišljenje.

Psovke, sek*ualne šale, uvrede i humor koji namerno ide preko granice gotovo su konstantni. Sam Džervejs ne krije da je to deo koncepta. Serija je zamišljena kao izrazito „odrasla“ animacija, a ne kao simpatičan crtani film o mačkama.

Zanimljivo je da su prve reakcije pre objavljivanja bile prilično pozitivne. Na festivalu animacije u Anesiju prikazane su prve dve epizode, a „What’s on Netflix“ je izvestio da je publika na projekciji reagovala velikim smehom. Magazinu „Skwigly“ se serija takođe dopala – njihov kritičar ocenio je da je „Alley Cats“ zaista smešan, ali upozorio da njegov humor neće biti za svakoga. A onda je serija stigla na Netfliks.

Kritičari mnogo stroži nakon premijere

Prve ozbiljne kritike nakon objavljivanja uglavnom su znatno manje entuzijastične. „The Guardian“ je bio posebno oštar. Kritičar je seriju opisao kao razočaravajuće oslanjanje na prostački humor i ocenio da su šale o sek*u, genitalijama, invaliditetu i drugim temama često više šokantne nego duhovite. Posebno se zamera tome što serija pokušava da ubaci emotivne trenutke između vulgarnih gegova, ali ti prelazi u ozbiljniji ton ne funkcionišu uvek.

Ni „The Times“ nije ostao impresioniran, iako je njihov sud nešto blaži. Kritičar je seriji dao tri zvezdice, pohvalio retro 2D izgled koji podseća na klasične animirane serije poput „Top Cat“, ali smatra da preterivanje sa vulgarnostima često potiskuje zanimljivije ideje. Ipak, „The Times“ primećuje da iza svih psovki postoji iskrena Džervejsova naklonost prema životinjama i pokušaj da se progovori o ljudskoj surovosti prema njima.

Još oštriji je bio „Daily Beast“, koji je „Alley Cats“ opisao kao jednu od slabijih tačaka Džervejsove karijere. Kritika posebno cilja na lenjo pisanje, jednolične likove, preterano oslanjanje na psovke i osećaj da se serija previše oslanja na Džervejsovu već dobro poznatu formulu.

A šta kaže publika?

Reakcije gledalaca na Redditu pokazuju da je publika podeljena – ali da su negativni komentari veoma glasni.

Jedni smatraju da je upravo količina psovki ono što seriju čini zabavnom i hvale neočekivano emotivne trenutke. Jedan gledalac koji je odgledao svih šest epizoda napisao je da je uživao upravo u kombinaciji „mnogo“ psovanja i nežnijih scena.

Drugi, međutim, smatraju da šale ne funkcionišu i da se serija previše oslanja na jednu te istu foru. U raspravama na Redditu ponavlja se zamerka da likovi često samo psuju i pričaju jedni preko drugih, dok priča ostaje u drugom planu.

Poređenje sa “The Office”

Upravo je poređenje sa „The Office“ jedan od razloga zbog kojih su očekivanja bila toliko velika.

Džervejs je ovde ponovo okupio deo ekipe sa kojom je radio na prethodnim projektima i napravio svet u kojem može potpuno slobodno da koristi svoj prepoznatljivi humor. Čak se i sama serija šali na račun toga što Džervejs često angažuje iste glumce.

Problem je što ono što je nekada delovalo provokativno sada nekim kritičarima zvuči poznato – pa čak i potrošeno.

Ipak, „Alley Cats“ bi upravo zbog toga mogla da pronađe svoju publiku. Ako volite Džervejsov krajnje politički nekorektan humor, ne smeta vam obilje psovki i želite nešto kratko, bizarno i potpuno neobuzdano, šest epizoda ove serije lako mogu da se odgledaju u jednom dahu.

Ako, s druge strane, od Džervejsa očekujete duhovitost i suptilnost iz vremena „The Office“ i „Extras“, prve kritike sugerišu da biste mogli da ostanete razočarani.