NAJSMRTONOSNIJE LETO OD 2016. GODINE Žene mnogo više umiru nego muškarci tokom toplotnih talasa, ali ne zbog hormona: Istina je mnogo surovija

Prema podacima o smrtnosti iz 35 zemalja tokom vrelog leta 2022. godine u Evropi, jedno istraživanje je otkrilo da je bilo 56 odsto više smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom među ženama nego među muškarcima.

Ovo leto još nije prošlo, a prema podacima Instituta Robert Koh, Nemačka je do sredine jula zabeležila najsmrtonosniju sezonu vrućina od 2016. godine – sa skoro 9.800 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom. I među njima je više žena nego muškaraca.

Institut Robert Koh pripisuje veći broj smrtnih slučajeva među ženama činjenici da žene čine veći deo najstarijih starosnih grupa.

Da li hormoni čine toplotne talase opasnijim za žene

Međutim, mediji naglašavaju hormonsko objašnjenje – ženska tela jednostavno nisu prilagođena vrućini – manje se znoje, imaju više telesne masti, a progesteron podiže bazalnu temperaturu tela.

Naučnici koji proučavaju uticaj toplote na ljudski organizam kažu da to uglavnom nije tačno.

– Sve u svemu, studije obično pokazuju samo neznatno veću osetljivost na toplotu kod žena u poređenju sa muškarcima. To zapravo nije naročito snažan pokazatelj – kaže Aleksandra Šnajder sa instituta Helmholc u Minhenu.

Postoje male razlike: žene imaju nižu stopu znojenja, manju površinu kože u odnosu na veličinu tela i raspored masti koji utiče na termoregulaciju. Hormoni takođe igraju ulogu, ali nejednako tokom života.

Najugroženije su starije žene sa srčanim oboljenjima

Šnajder ukazuje na jednu specifičnu grupu: žene u postmenopauzi, kada kardiovaskularni rizik raste. Starije žene sa postojećim srčanim oboljenjima su, prema njenim rečima, verovatno u najvećem riziku od svih.

Ali čak ni u tim slučajevima ona ne smatra da je biologija glavni uzrok većeg broja smrtnih slučajeva tokom toplotnog talasa.

– Životni uslovi i društveno okruženje u kojem žene žive verovatno predstavljaju još veći rizik od samih razlika u hormonskom statusu.

A šta je sa trudnicama

Tobi Mindel, profesor na Univerzitetu Brok u Kanadi, koji proučava ekstremna okruženja za ljudski organizam, kaže da je taj uticaj biologije “preuveličan”. Faktori koji najviše određuju kako se osoba nosi sa toplotnim talasom, prema Mindelu, jesu starost, veličina tela, kondicija i uobičajena fizička aktivnost, a ne biološki pol.

Znojenje je jedan od primera. Iako se žene manje znoje, to ih ne čini ranjivijim jer one to nadoknađuju na drugi način.

– One šalju protok krvi u kožu, odnosno pokreću vazodilataciju, mnogo bolje nego muškarci – objašnjava Mindel, što znači da se njihovi krvni sudovi šire efikasnije, prenoseći toplotu na površinu odakle može da ispari.

Trudnoća, za koju mnogi pretpostavljaju da mora biti opasna, još je jedan primer.

– Kako žena napreduje kroz trudnoću, njeno telo zapravo postaje bolje u podnošenju toplote – kaže Mindel.

On pravi jasnu razliku između fiziologije i okolnosti: postoje dobri razlozi da trudnice ne obavljaju težak fizički rad na otvorenom tokom ekstremnih vrućina. Ali njihova tela nisu razlog za to.

Ako razlika nije fiziološka, odakle onda potiče?

Lori Parsons, istraživač sa koledža Royal Holloway Univerziteta u Londonu, proučava kako se toplotni stres širi kroz globalnu ekonomiju – u građevinarstvu, fabrikama odeće, poljoprivredi, transportu i uličnoj prodaji.

U svim ovim oblastima, kako navodi, žene provode 30 do 50 odsto više svog radnog vremena iznad praga toplotnog stresa nego muškarci. U građevinarstvu, kada se porede muškarci i žene koji rade isti posao, ta cifra raste na oko 50 odsto.

U zemljama poput Indije, Bangladeša ili Kambodže, žene čine ogroman deo fizičke radne snage na gradilištima. One obično rade najteže, osnovne poslove: mešaju malter, nose teške džakove cementa i prenose cigle na glavi po najgorem suncu.

Razlozi su, prema njegovim rečima, strukturne prirode. Žene često nose više odeće za isti posao. Muškarci su sigurniji u sebe kada traže pauze. Tamo gde je rad muškaraca vidno naporan, on se prepoznaje kao rizik od toplote i nagrađuje se odmorom. Sa druge strane, rad žena je ujednačeniji, manje očigledno iscrpljujući i za njega nema takvog olakšanja.

Parsons to poredi sa razlikom između avionske nesreće i izloženosti azbestu: jedno je iznenadna, vidljiva katastrofa, a drugo je spora, stalna štetnost koju je lako prevideti.

– Toplotni stres kod muškaraca obično je taj uočljiviji rizik, gde imate relativno vidljive momente fizičkog napora kojima se može upravljati – kaže on i dodaje da je toplotni stres kod žena stalno prisutan, ali mnogo manje vidljiv, jer nema te iste očigledne vrhunce tokom radnog dana.

A kada se smena završi, dodaje on, muškarci se odmaraju, dok žene kuvaju, čiste i brinu o deci.

Vrućina takođe smanjuje zaradu. Parsons navodi da su radnici pod toplotnim stresom oko 30 odsto manje produktivni u sektoru proizvodnje odeće, što je, kako kaže, najlakše kvantifikovati.

Na formalnim poslovima, radnici to nadoknađuju dužim radnim vremenom tokom najtoplijeg dela dana, što podstiče ono što on naziva “začaranim krugom” pogoršanja zdravlja i pada produktivnosti. Samozaposleni nemaju takvu zaštitu. Za njih toplotni stres jednostavno znači manji prihod, što se vremenom odražava na celu porodicu.

Za Parsonsa je polazna pretpostavka pogrešna. “Toplotni stres nije atmosfersko stanje”, zaključuje on. “To je društveno stanje koje se dešava u određenim atmosferskim okolnostima.”

(DW)