петак, 07.08.2026, 05:45 -> 05:45
Извор: Радио Београд
У Србији се годишње разведе више од 10.000 бракова, a поједини поступци трају годинама, посебно када постоје спорови о деци, старатељству или алиментацији. Док формално остају у браку, супружници често започињу нове везе, чиме се отварају сложенија питања очинства, имовине и правне сигурности.
Адвокат Лазар Борозан, у емисији Првог програма Радио Београда истиче да статистички подаци показују да је број развода већи него раније, али да треба узети у обзир и број бракова у којима би људи желели да се разведу, али остају у формалним заједницама.
“Проценат формалних развода јесте око трећине, он је чак нешто мањи него што је у земљама западне Европе или у Америци, али је свакако већи него пре”, наводи Борозан.
Као главне разлоге за пораст броја развода адвокат види економску самосталност људи, већи нагласак на индивидуалности, као и недостатак друштвене стигме која више не оптерећује партнере који одлуче да прекину брак.
Зашто спорни разводи трају и до неколико година?
Док споразумни развод на једном рочишту може трајати свега пар месеци, разводи по тужби који укључују малолетну децу могу се одужити на више година. Разлог томе је обавеза суда да, поред самог развода, реши низ других кључних питања:
• Вршење родитељског права: Коме ће дете бити поверено на самостално вршење права или да ли ће се применити модел заједничког вршења.
• Одржавање личних односа: Начин на који ће дете виђати родитеља који не врши родитељско право.
• Допринос за издржавање (алиментација): Висина финансијских средстава које родитељ одваја за дете.
У овакве поступке укључује се и Центар за социјални рад, дечији психолози, педагози, а по потреби и судски вештаци како би се утврдило шта је најбоље за дете.
Борозан наводи да се у око две трећине случајева деца поверавају мајци, док се у 20 до 30 одсто случајева одређује заједничко вршење родитељског права.
“Када се каже да је проценат очева који добију старатељство 10 или 15 одсто, треба имати у виду да је јако мали број очева то и покушавао раније, јер је постојала необорива претпоставка да дете буде код мајке. Данас млађи очеви у пракси знатно чешће постављају то питање”, објашњава Борозан.
Мит о “недавању развода” и проблеми са ригидним тумачењем закона
У јавности се често може чути израз “нећу ти дати развод”. Адвокат Борозан наглашава да то у пракси није могуће, јер је право на развод по Уставу и Породичном закону елементарно право које нико не може трајно спречити. Ипак, компликовањем судског поступка и отварањем бројних спорова, незадовољан партнер може утицати на то да процес траје годинама уместо неколико месеци.
Посебан проблем у пракси, према речима адвоката, представљају ситуације у којима брак формално егзистира док траје дуготрајан судски спор око деце и имовине. То са собом носи низ законских и животних последица:
• Супружници не могу засновати нови брак нити нову ванбрачну заједницу са правним дејством имовине.
• Остаје се формално-правно одговорним за дугове супружника.
• Уколико мајка која жели развод добије дете са новим партнером током трајања спорног браоразводног поступка, закон аутоматски сматра супруга формалним оцем, што отвара сложене судске процесе оспоравања очинства.
Као потенцијално решење за ове ситуације, Борозан сугерише примену института делимичне пресуде из Закона о парничном поступку, којом би суд могао да формално разведе брак, док би о осталим сложеним питањима наставио да одлучује у оквиру истог процеса.
Када се одлучити за суд, а када за споразум?
Адвокат Борозан саветује паровима да развод не посматрају као средство за кажњавање супружника или доказивање победе, већ као прилику да се неуспешан однос оконча уз што мање стреса и трошкова.
“Увек треба покушати са споразумом и оставити лични анимозитет по страни, превасходно због деце. Мирно решење представља најбољи пут. Међутим, ако договор обезвређује вишегодишњи допринос у браку или није најбољи по дете, апсолутно не би требало а приори избегавати суд, јер суд може ефикасно да заштити права”, напомиње, у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је”, адвокат Лазар Борозан.
