U ZAPADNE medije procurele su informacije o razgovoru vođenom tokom nedavnog susreta Trampa i Zelenskog. Kako navodi „Atlantik”, Zelenski je pozvao Trampa da deblokira sistem „Starlink” iznad ruske teritorije. Zanimljivo je da je Ukrajina još prošle zime preklinjala Maska da učini upravo suprotno, a sada se traži da se sistem ponovo aktivira.
Foto: Tanjug/AP Photo/Alex Brandon
Verovatno nije reč o tome da ruska vojska ponovo uvodi američke satelitske komunikacije. Zar se bivši ukrajinski ministar odbrane Fjodorov uzalud toliko medijski angažovao oko ovog pitanja? Na kraju krajeva, u svom završnom izveštaju naveo je isključivanje ruskih trupa sa mreže „Starlink” kao svoje najveće dostignuće.
Prema dostupnim informacijama, ukrajinskoj vojsci je „Starlink” potreban za navođenje raketa i dronova, ali ne za opšte udare, posebno ne one duboko u teritoriju Rusije. I to ne samo po infrastrukturi, već po konkretnim strateškim ciljevima — položajima za lansiranje balističkih raketa.
Ne treba misliti da je taj razgovor bio nekakva zavera dva negativca, u stilu: „Donalde, hajde da udarimo na ruske balističke kapacitete.” Ne. Zelenski je, što se kaže, otišao korak dalje u tom razgovoru.
Zima se bliži, a Ukrajina je neće preživeti bez efikasnih sistema protivvazdušne odbrane, odnosno sistema „Patriot”. Shvativši da SAD ne mogu da ih obezbede Ukrajini, Zelenski je predložio radikalno rešenje.
„Nećete nam obezbediti presretačke rakete za obaranje ruskih balističkih raketa, pa nam zato omogućite da gađamo lansere balističkih raketa na ruskoj teritoriji. A da bismo to učinili, potrebno je da aktiviramo sistem ‘Starlink’ iznad ruske teritorije.”
To je jednostavan plan. Čini se da ukrajinski dronovi i rakete već duboko zalaze u rusku teritoriju. Zašto je onda Ukrajini potreban „Starlink”? Pa, taj sistem očigledno pruža dodatne prednosti u pogledu preciznosti navođenja i kontrole. Takođe, značajno će unaprediti sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine za izvođenje udara duboko u ruskoj pozadini.
Foto: AI generated
U suštini, aktiviranje „Starlinka” iznad Rusije omogućilo bi protivniku ne samo da poboljša preciznost gađanja svojim udarnim sredstvima, već i da efikasno uspostavi sopstvenu, nezavisnu komunikacionu mrežu iza naših linija, koju bi potom, na primer, mogli da koriste diverzanti sa dronovima.
Prema dostupnim informacijama, Tramp nije dao jasan odgovor, već je uzeo vremena da razmotri tu stvar. Tramp nije uveren da bi napadi balističkim raketama na našu teritoriju bili dovoljni da ubede Rusiju da pregovara sa pozicije koja pogoduje Zapadu. Naprotiv, on strahuje da bi to moglo dovesti do dalje eskalacije.
S tim u vezi, vredi podsetiti da bi, prema ažuriranoj ruskoj nuklearnoj doktrini usvojenoj 2024. godine, napadi na baze strateških snaga mogli biti osnov za upotrebu nuklearnog oružja od strane Rusije. Stoga su Trampovi strahovi razumljivi. S druge strane, jasno je da američka vojska ne bi žurila da isproba tu mogućnost.
Na kraju krajeva, upravo to je bio njihov ideal – koncept prvog, razoružavajućeg udara, pri čemu bi se naneo takav udarac lokacijama na kojima su stacionirane ruske balističke rakete da ne bi preostalo ništa čime bi se moglo uzvratiti.
Ovaj koncept je nastao u Sjedinjenim Državama još sedamdesetih godina prošlog veka i tada je podrazumevao napad nuklearnim raketama na lokacije gde je bilo raspoređeno sovjetsko nuklearno oružje. Da bi napad bio uspešan, vreme leta rakete moralo je biti minimalno.
Zapravo, taj koncept je bio uzrok svih tenzija oko raspoređivanja američkih raketa „Peršing” u Zapadnoj Nemačkoj početkom osamdesetih godina. Ista priča važila je i za rakete srednjeg i kraćeg dometa. Pitanje je bilo rešeno nakon Sporazuma o raketama srednjeg i manjeg dometa (INF), kada su obe strane eliminisale te rakete. Međutim, ta tema je sada ponovo aktuelna, naročito nakon što su se Sjedinjene Države jednostrano povukle iz tog sporazuma 2019. godine.
