четвртак, 06.08.2026, 08:30 -> 08:43
Извор: РТС
У случају вршњачког насиља у основној школи у Мрчајевцима у току је доношење тужилачке одлуке против малолетних учесника догађаја. Биће покренут педагошко дисциплински поступак, поручује ресорни министар.
Налази Вишег јавног тужилаштва у Чачку одбацују наводе о сексуалном злостављању у основној школи у Мрчајевцима, али потврђују да је дошло до полног узнемиравања.
“Десило се нешто што није било примерен облик понашања међу децом и у склду са протоколима Министарства просвете биће покренут педагошко-дисциплински поступак и психолошки рад са том децом у следећој години. Ми смо већ извршили инспекцијски надзор на нивоу града, али ћемо да проверимо и са републичком инспекцијом”, рекао је министар Дејан Вук Станковић.
Шта показује истраживање
Према истраживању Министарства просвете, спроведеног над око 5.000 учесника, сексуално узнемиравање је најређи облик насиља који ученици пријављују. Резултати указују да су насиље нешто чешће пријављивали дечаци него девојчице и да се радило о непријатном додиривању.
Пријаве су се односиле и на недозвољене обраде и дељење фотографија експлицитних садржаја по друштвеним мрежама.
“Мислим да деци до неких десетак, једанаест, можда и дванаест година, петог, шестог разреда телефони и те друштвене мреже уопште нису потребне. Они не знају да каналишу, не знају да одреде шта је то што је добро за њих и шта није, шта је то што би требало да гледају или не. А све то и те како утиче на њихову психу”, наводи наставница Анита Гверо.
Оговарање, вређање ругање на друштвеним мрежема
Најчешћи облик насиља је вербално – оговарање, вређање и ругање и то на друштвеним мрежама.
“Свакога дана имамо по неку примедбу. Овај ми је рекао ово, овај ми је рекао оно, овај ми је казао да ће урадити овако, овај је сликао, овај ми се наругао. Деца су и превише сензибилна. Међутим, постоје озбиљне вајбер групе које заиста малтретирају и понижавају и деца се осећају чак и уплашено. Е, ту врло озбиљно морамо реагујемо”, истиче Анита Гверо.
Деца тешко говоре о непријатним ситуацијама
Без пријаве нема ни реакције. Ипак, деца тешко говоре о непријатним ситуацијама, па се последице неретко препознају тек кроз њихово понашање.
Психолог Мартина Кварантан Шмитран каже да се то доноси нарочито на малу децу која немају још развијену могућност да апстрахују искуство, односно да о њему говоре.
“Тако да ће првенствено због тога бити збуњени уколико су суочени са једним таквим искуством или ће бити у страху од последица. Мало дете развојно некако кривицу јако у том стасању ка животном путу, тако да ће пре свега размишљати оно је криво за било шта што се десило”, наводи Мартина Кварантан Шмитран.
Проблем се не завршава у учионици
Забрана коришћења мобилних телефона у школама и препорука да се они одлажу пре почетка часа, дају позитивне резултате, кажу у школама. Проблем се, међутим, не завршава у учионици, јер се често наставља и ван школе, управо преко телефона и друштвених мрежа.
Зато стручњаци упозоравају да правила у школи нису довољна ако изостане оно најважније – разговор и надзор у породици, где се у великој мери обликује понашање деце.
