USTAŠIJADA U HRVATSKOJ: Od koncerta Tompsona do ustaškog orgijanja državnog vrha – slavili ubijanje i proterivanje Srba

USTAŠKA histerija, slavlje ubijanja i proterivanja Srba u zločinačkoj akciji “Oluja,” danas je na maksimumu u Hrvatskoj. Sve je počelo sinoćnjim koncertom Marka Perovića Topsona, da bi se danas nastavilo ustaškim orgijanjem državnog vrha te zemlje.

Tako su se hrvatski mediji, danas, “pohvalili” da je između njihovog premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića, na sramnoj proslavi, sedeo predsednik Udruženja veterana 7. gardijske brigade “Pume” i časnik Hrvatske vojske, Robert Puj koji je učestvovao zločinačkim operacijama Tigar, Zima ’94., Skok 1 i Ljeto ’95.

Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta u razgovoru za “Novosti” analizirao dešavanja tokom tih “operacija” čiji je cilj bio okupacija srpskih mesta, proterivanje i ubijanje Srba. 

– Hrvatska vojska je u operaciji “Zima 94.”, koja je trajala faktički gotovo čitav decembar 1994. godine, ostvarila značajne “uspehe” na planini Dinari i napravila određeni proboj u delu Livanjskog polja. To je bila operacija gde je Hrvatska krenula da zauzme taj prostor oko Dinare i Livanjskog polja. U ove druge dve operacije, “Skok 1” i “Skok 2”, u proleće i leto 1995. godine, oni nastavljaju dalji proboj u Livanjskom polju, da bi glavna operacija u tom smislu bila “Leto 95.”, koja je trajala pet dana – počela je 25. jula, a završila se 30. jula – i tu su jedinice Hrvatske vojske i Hrvatskog veća odbrane okupirale dve srpske opštine, Grahovo i Glamoč i proterale više od 20.000 Srba sa tih područja, ali i svih sela koja su pripadala ovim opštinama. Ubijeno je ili se vodi kao nestalo više stotina Srba, tom prilikom su počinjeni silni i masovni zločini nad srpskim civilima za koje niko, nažalost, nije odgovarao – ni pripadnici Hrvatske vojske, ni pripadnici HVO-a. Oni su sistematski opljačkali, zatim zapalili i uništili kompletan stambeni fond i sve privredne objekte, kao i komunalnu infrastrukturu u pomenutim mestima. Dakle, tom operacijom Hrvatska je stvorila preduslove da pet dana kasnije pokrene zločačku akciju “Oluja” – rekao je Linta za “Novosti”.

Linta se osvrnuo i na koncert koji je sinoć održao Topson:

– Sinoć je i Marko Perković Tompson održao koncert u Šibeniku, gde je bilo prisutno oko 30.000 Hrvata, i on je koncert, kao i svaki drugi od završetka rata, započeo zloglasnom pesmom “Bojna Čavoglave”, koja inače počinje sa ustaškim pozdravom “Za dom spremni”. Dakle, to je jedna srbomrzačka, proustaška pesma za koju su i sami pripadnici Hrvatske vojske i hrvatske oficiri tvrdili da je u suštini bila nezvanična himna svih hrvatskih paravojnih vojnih i policijskih snaga. I na tom koncertu, kao i na mnogim drugim koncertima, mogli su se videti mnogobrojni ljudi, Hrvati, koji nose crne majice, tzv. “crnokošuljaši”, na kojima su se našli motivi ustaštva, poput ustaške šahovnice koja počinje crveno-belim poljem ili ustaškog slova “U”, ili natpisi “Za dom spremni” itd. Zatim, na Tompsonovom repertoaru se našla i još jedna u nizu srbomrzačkih pesama, “Anica Kninska kraljica”, koja počinje stihovima:

“Zbog Anice i bokala vina zapalit ću Krajinu do Knina,

Zapalit ću dva, tri stabla, da ja nisam dolazio džaba.” 

To je, dakle, promocija ustaštva i fašizma u Hrvatskoj – naglasio je Linta.

On je dodao da je važno da Evropska unija reaguje na promociju fašističkih simbola i govora mržnje u Hrvatskoj i na koncertima Marka Perkovića Tompsona:

– Mislim da je važno da uvek apelujemo i tražimo da Evropska unija, čija je Hrvatska jedna od članica, zatraži od Hrvatske da zabrani koncerte Tompsona na kojima se promovišu fašistički, nacistički simboli, širi pesma mržnje i nasilje prema svemu što je srpsko, jer je to suprotno evropskim vrednostima. Jak argument je činjenica da su Tompsonovi koncerti već zabranjeni u nekoliko država Evropske unije, npr. u Nemačkoj, Sloveniji, Holandiji, Austriji i Švajcarskoj. To je zato jer ga tamo prepoznaju, njihova javnost, njihove institucije, kao promotera ustaškog režima na čijem je čelu bio zlikovac Ante Pavelić – kazao je Linta.

Govoreći o tome zašto zločini nad Srbima iz tog perioda nisu dovoljno vidljivi u međunarodnoj javnosti, kao i da li postoje pravosnažne presude ili istrage koje se odnose na konkretne zločince i zločine, Linta je rekao:

– Jedan od ključnih razloga je činjenica da i dalje u zapadnom delu međunarodne zajednice vlada taj lažni narativ koji je formulisan još početkom devedesetih godina, po kome su Srbi iz Srbije jedini krivci za ratove devedesetih godina, da su Srbi zločinačka, agresorska strana, a da su, s druge strane, Hrvati, Bošnjaci, muslimani, Albanci…, tobože, nevine žrtve velike srpske agresije, da su Hrvati i Bošnjaci, tobože, vodili oslobodilačke ratove, da su oni žrtve srpske agresije. To je jedna bezobrazna laž, ali, nažalost, ona i dalje dominira u zapadnom delu međunarodne zajednice. A iz tog lažnog narativa proizilaze i dvostruki standardi u suđenjima za ratne zločine i u odnosu prema žrtvama – u Hrvatskoj se slave ratni zločinci, a ponižavaju, omalovažavaju, negiraju srpske žrtve. Hrvatska krši obavezu koju je preuzela ugovorom o pristupanju Evropskoj uniji, a on je stupio na snagu 2013. godine, da će procesuirati svoje ratne zločince. I evo, prošlo je 13 godina od stupanja na snagu pristupnog ugovora, a Hrvatska nije ništa učinila. A ni Evropska unija, niti druge članice Evropske unije, ne insistiraju da Hrvatska poštuje taj pristupni ugovor. Važno je istaći činjenicu da je Hrvatska lojalni član zapadne alijanse, dakle uvela je sankcije Rusiji, priznala je lažnu državu Kosovo, govori o lažnoj genocidu u Srebrenici… i to je razlog što joj EU gleda kroz prste. Ti dvostruki standardi i dalje su dominantni. Dakle, srpske žrtve se marginalizuju, dok, s druge strane, hrvatskim, muslimanskim, albanskim žrtvama se odaju počasti, o njima se govori s pijetetom. Tako da, nemoguće je da govorimo o bilo kakvoj istinskoj normalizaciji odnosa na području bivše Jugoslavije, ako se barem ne uspostave isti standardi u suđenjima za ratne zločine i jednako poštovanje svih žrtava. Nesporna  je činjenica da je zločina bilo na svih stranama, da žrtava ima na svih stranama i samo jednaki aršini mogu biti preduslov da vremenom dođe do istinskog poboljšanja odnosa na ovome području – mišljenja je Miodrag Linta.

On je rezimirao da je “taj lažni mit o ratu temelj Hrvatske države i to je osnova od koje polaze sve hrvatske političke stranke, ali i hrvatska javnost, i hrvatska intelektualna elita”.

– Zato se u Hrvatskoj negiraju srpske žrtve i ne dozvoljava se civilizacijski čin postavljanja spomen-ploča, spomen-obeležja sa imenima stradalih srpskih civila i ratnih zarobljenika. Hrvatskoj to ne pada na pamet, a zbog te politike dvostrukih standarda, nema ni pritiska od strane Brisela i drugih značajnih centara Evropske unije – naveo je Linta.

Na kraju je rekao da je minimum pravde za srpske civile i porodice koje su ubijene tokom devedesetih da postoje spomen-obeležja na kojima pišu njihova imena.

– Drugi važan minimum jeste da se pokrenu procesuiranja naredbodavaca i izvršilaca tih masovnih zločina. U tom smislu, ja često insistiram i pominjem da bi naša tužilaštvo za ratne zločine trebalo da pokrene istrage i podigne optužnice za masovne zločine protiv našeg naroda, ne samo Hrvatske, nego i na području BiH, na području Kosova i Metohije, da bi trebalo da podignemo na viši nivo borbu za kulturu sećanja vezanu za stradanja našeg naroda. Ja stalno predlažem, iniciram da se osnuje jedna posebna državna institucija, memorijalni centar srpskim žrtvama na području bivše Jugoslavije od 1990. do 2000. godine i da taj memorijalni centar u kojem bi radili istoričari, forenzičari, stručnjaci raznih profila, svakodnevno organizuje tematske konferencije za štampu, okrugle stolove, međunarodne konferencije, objavljuje publikacije, da zaposleni iz tog memorijalnog centra odlaze na razne događaje tog tipa u međunarodnoj zajednici gde se organizuju stalne pokretne izložbe u vodećim gradovima Zapadne Evrope i Americi. Ovo što zajedno rade Srbija i Republika Srpska je jedna jako posebna stvar – da zajednički organizujemo komemoracije vezane za stradanje našeg naroda – ali je važno da imamo i državnu instituciju koja bi svakodnevno radila raznim metodama na razne načine, s ciljem da se međunarodna javnost upozna sa našim masovnim žrtvama tokom 90-ih – apeluje Linta.

Potom je naveo primer Izraela koja je 1953. godine osnovala svoj memorijalni centar  “Jad Vašem” posvećen jevrejskim žrtvama genocida.

– Zašto ne bismo i mi, po istom principu, osnovali memorijalni centar posvećem genocidu nad Srbima u NDH i tokom devedesetih, i pokrenuli borbu za međunarodno priznanje genocida nad našim narodom u Drugom svetskom ratu i kasnije? Da imamo dva memorijalna centra, dve važne državne institucije koje rade 365 dana u godini. A pored toga onda da imamo ove povremene memorijalne skupove, kao što je Donja Gradina, kao što je obeležavanje stradanja Srba u “Oluji” svake godine na drugom mestu. Onda bi ovi zajednički skupovi rukovodstva Srbije i Srpske, zajedno s crkvenim velikodostojnicima, s našim patrijarhom Porfirijem, dali još dodatni značaj srpskim žrtvama – rekao je Linta.

On je prokomentarisao i prisustvo delegacije Crne Gore na obeležavanju “Oluje” u Zagrebu.

– To je sramna i skandalozna, ali, nažalost, očekivana odluka zvaničnika Crne Gore – da pošalje svoju delegaciju na proslavu “Oluje”. To je proslava stradanja srpskog naroda , progona 250.000 Srba i hiljade ubijenih i nestalih Srba. To je sipanje soli na ranu srpskom narodu, to je ruganje srpskim žrtvama! Ali, nažalost, to je jedna surova realnost kojoj svedočimo, da imate zvaničnu Podgoricu koja umesto da pošalje svoju delegaciju u Mrkonjić grad, da oda počast srpskim žrtvama, ona šalje delegaciju onima koji su izvršili agresiju nad Republikom Srpskom Krajinom, koji su počinili masovne zločine i koji iz godine u godinu slave te zločine protiv građana srpske nacionalnosti – zaključio je Linta.

BONUS VIDEO: SRPSKI VETERAN O OLUJI: “Hrvati nisu svesni šta su izgubili, slave, a trebalo bi da plaču”