Уочи Дана рудара, а у жељи да из прве руке сазна како изгледа њихов радни дан, екипа РТС-а провела је један дан са рударима у руднику “Штаваљ“ код Сјенице, 350 метара испод земље.
Приликом уласка у јаму, сви рудари задужују опрему, у коју спада и такозвани самоспасилац – лично заштитно средство.
“Задужују ручну лампу и изолациони самоспасилац, и трајање самоспасиоца приликом кретања, приликом рада је 30 минута“, објашњава рудар Владанко Ашанин.
Пре обиласка јаме, увек ће вам рећи “срећно“, што је универзални поздрав рудара. А када кренете на пут кроз јаму, дуг скоро два километра, јасно вам је због чега.
“Видите и сами где смо и шта радимо. Ми радимо овде, свака секунда неопрезности је велики ризик. Прво кажеш својој породици ‘срећно‘ од куће кад кренеш, па онда свима овамо. Значи, то је наш поздрав, старински, од давнина, и значи много”, каже Милан Ашанин.
Један од важних делова опреме у руднику је уређај за комуникацију са спољним светом и остатком присутних у јами. Преко њих се обавља сва комуникација и, како напомиње Жељко Јанковић, у јами их има неколико.
Главни део рудника, где је највише радника, налази се на откопу МО-19.
“Овде се извршавају бушотине, ‘обављамо’ угаљ и извозимо материјал напоље. Ризично је, ризично, јер не сме да се улази, то је забрањено. Имамо солидне услове за рад”, прича један од рудара Најдин Буровић.
На питање о чему се највише прича у јами, а о чему ван ње, рудар Исмет Богућанин одговара:
“Па највише се у јамама прича о женама. А кад се нађемо у граду, онда се прича о послу, о рударству. То је некако код нас највише заступљена прича.“
Са дубине од 350 метара, угаљ креће ка излазу. То је почетна тачка, а завршна су шпорети и грејна тела широм Србије.
