“TUĐMAN JE STRASTVENO ŽELEO HRVATSKU SA ŠTO MANJE SRBA” Čuveni intervju Slavka Goldštajna potvrđuje pravu Franjovu politiku: PLANIRAO I SPROVEO ETNIČKO ČIŠĆENJE

Hrvatski pisac i novinar Slavko Goldštajn, poznat i kao istaknuti partizan i jedan od osnivača Hrvatske socijalno-liberalne stranke (HSLS), u istoriji je ostao upamćen i kao žestoki kritičar politike Franja Tuđmana, “oca hrvatske nacije”. Jedan od najupečatljivijih Goldšatjnovih intervjua, za riječki Novi list dat 2011. godine, potvrđuje da je glavni cilj Tuđmanove politke bila Hrvatska bez Srba!

 Nekadašnji hrvatski predsednik je, kako je rekao Goldštajn, “strastveno želeo da u Hrvatskoj bude što manje Srba”.

– Franjo Tuđman je pokušavao na razne načine da ostvari svoju želju i naum – rekao je Goldštajn i dodao da je Tuđman, kada se tek odlučivalo o akciji “Oluja”, bio jako zadovoljan činjenicom da mnogi Srbi već odlaze.

– Tuđman je to znao, imao je obaveštajne podatke. I bio je jako srećan, što se iz brionskog transkripta dobro vidi – naglasio je Goldštajn.

Podsećamo, na sastanku na Broinima, 31. jula 1995. godine, samo pet dana pred početak zločinačke “Oluje”, Franjo Tuđman izgovorio je ključnu rečenicu koja je ujedno označila i komandu hrvatskoj vojsci i policiji da izvrše etničko čišćenje na prostoru Knina i Republike Srpke Krajine – “TREBA NANETI TAKVE UDARCE DA SRBI PRAKTIČNO NESTANU!”.

Ova rečenica je ključni deo takozvanih Brionskih transkripata i poslužila je kao glavni dokaz pred Međunarodnim sudom u Hagu o postojanju namere da se srpsko stanovništvo trajno i nasilno eliminiše sa prostora Hrvatske.

Tokom i neposredno nakon “Oluje”, više od 200.000 Srba napustilo je Hrvatsku. Da bi se sprečio njihov povratak, hrvatske snage sistematski su palile i uništavale desetine hiljada kuća u Lici, Baniji, Kordunu i Dalmaciji, uz ubistva preostalih, uglavnom starijih civila.

Goldštajn je rekao i kako veruje da Tuđman nije naredio ubijanja, “niti su mu ona bila po volji, jer je vrlo dobro znao da škode Hrvatskoj”.

– Međutim, ponovo, poznavajući ga, mogu zamisliti kako je reagovao kada je čuo za njih. Slegnuo je ramenima, uzdahnuo i rekao: ‘A što se može, rat je rat’. I nikom ništa. To je bio njegov način reagovanja na nezgodne pojave – zaključio je Goldštajn.

Slavko Godštajn bio je i potpisnik peticije u kojoj se 1993. godine tražilo da Franjo Tuđman odstupi s pozicije predsednika Republike Hrvatske. Rekao je tad da se Tuđman “nema što mešati u istoriju jer se pritom ponaša kao političar, a ne kao istoričar”, te mu prebacio da je projekat privatizacije totalna katastrofa.

Slavko Goldštajn je preminuo13. septembra 2017. godine u Zagrebu u 89. godini života usled posledica upale pluća

Kurir Politika/M.C.