Priča Đorđa Cokića, studenta anglistike na Filozofskom fakultetu u Nišu, pokazuje koliko podrška, razumevanje i prilagođeni uslovi obrazovanja mogu da budu važni. Đorđe, mladić sa autizmom, uspešno je završio prvu godinu studija – položio je sve ispite, i to sa visokim ocenama.
Nekome je položeni ispit samo još jedan upisan rezultat u indeksu. Za Đorđa Cokića svaki od njih predstavlja mnogo više – još jedan korak na putu koji je od detinjstva prelazio uz mnogo truda, podrške i vere da može da ostvari svoje snove.
Đorđe je student anglistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ima autizam, ali i veliku ljubav prema engleskom jeziku, želju da uči i istrajnost koja ga je dovela do fakultetskih klupa. Danas iza sebe ima uspešno završenu prvu godinu studija. Položio je sve ispite, i to sa visokim ocenama.
“Mnogo sam srećan”
– Položio sam sve ispite iz prve godine i mnogo sam srećan. Još sam srećniji zbog toga što su mi ocene jako dobre. Nisam se plašio, i nisam imao tremu. Slušao sam pažljivo na predavanjima i pamtio. Moram da kažem da su mi profesori mnogo pomogli i da bez njih ne bi uspeo da postignem cilj – kaže Đorđe Cokić.
Iza tih ocena kriju se sati učenja, pripremanja i suočavanja sa izazovima koji za Đorđa ponekad mogu biti drugačiji i veći nego za njegove kolege. Ali iza njih se krije i jedna važna priča o ljudima – o profesorima koji su razumeli njegove potrebe i majci koja je uz njega praktično čitavog života.
Profesori na Filozofskom fakultetu u Nišu pružili su mu podršku i omogućili da ispite polaže u posebnim, njemu prilagođenim uslovima. Nisu mu poklonili znanje, niti ocene. Dali su mu ono što je bilo potrebno – priliku da znanje koje ima pokaže. A Đorđe je tu priliku iskoristio.
“Uspeh iznad svih očekivanja”
– Đoleta smo upisali na fakultet čisto zbog socijalizacije, jer engleski zna odmalena. Iznenadio nas je kada je krenuo na fakultet, jer se maksimalno posvetio i našao se u toj priči. Sve ispite iz prve godine položio je juna i postigao uspeh iznad svih očekivanja. Ljudima na Filozofskom fakultetu hvala do neba, jer su pružili maksimalnu podršku i prilagođavali se Đoletu. Mogu da kažem da je to bila inkluzija najvišeg stepena. Đole je sve ispite radio na računaru, u posebnoj prostoriji u neograničenom vremenu. Profesori su zbog njega ostajali i po nekoliko sati duže, dok ne završi – priča Đoletova mama Biljana Krstić.
Možda upravo u tome leži ključ prave inkluzije. Ne tražiti od svakoga da do cilja stigne potpuno istim putem, već omogućiti da svako dobije priliku da do tog cilja stigne svojim korakom.
Uz Đorđa je sve vreme i njegova majka. Ona ga prati odmalena, poznaje njegove mogućnosti, strahove, potrebe, ali i snove. Bila je uz njega kroz godine odrastanja i školovanja, a ostala je njegov veliki oslonac i onda kada je napravio jedan od najvećih koraka – kada je postao student.
“Sve se može uz podršku”
– Sve se može uz podršku odmah posle saznanja da dete ima autizam. Ja sam sa njim odmah počela da radim i da budem uz njega na svakom koraku koji čini. Važno je i okruženje i okolina, ali je u priči najvažniji roditelj. Ne mogu logopedi, defektolozi i drugi stručnjaci da vam rešavaju problem. Da dete odvedete kod njih na čas, sačekate da se završi, i mislite da ste završili posao. Ne, uz takvo dete se mora biti svakog trenutka. Moje učešće u njegovom životu je pomoglo da Đole bude fisokofunkcionalan i stigne do fakulteta – kaže Đoletova mama.
Za roditelja je svaki položen ispit razlog za ponos. U njihovoj priči, međutim, iza jednog položenog ispita stoje godine zajedničke borbe, strpljenja i vere da prepreke ne moraju da određuju granice jednog mladog čoveka.
DUŠAN (88) DOBIO ORDEN ZA NAJSTARIJEG STUDENTA U SRBIJI! Zvanje magistra stekao u devetoj deceniji – ćitav život posvetio znanju, ispite polagao iz prve!
Izvor: Kurir televizija
