Након што су десетине хиљада миграната протеклих дана из Марока стигли до шпанске ексклаве Сеуте – већина се у међувремену вратила преко границе. Председник регионалне владе изјавио је да је било око 60.000 миграната, док је централна влада Шпаније тај број проценила на нешто мање од 50.000, те саопштила да је међу мигрантима био велики број жена и деце.
Ексклава Сеута са површином од свега 18,5 квадратних километара има мање од 85.000 становника. У ноћи између четвртка и петка хиљаде миграната преноћиле су на улицама овог града.
Упркос слабим изгледима за прихват или наставак пута, стотине људи су, према медијским извештајима, и у петак увече покушале да стигну до обе шпанске енклаве, Сеуте и Мелиље. Током вечери је на граници између Марока и Мелиље дошло до сукоба са полицијским службеницима. Више особа гађало је припаднике снага безбедности каменицама, док су они користили сузавац.
Шпански војници спречили су прилаз обали из правца мора. Током претходних дана многи мигранти су допливали до Сеуте. Број погинулих порастао је на 67. Спасилачке службе су и током суботњег (1. август) преподнева наставиле потрагу на мору.
Европски комесар: Ниједан мигрант није стигао на копно ЕУ
Европски комесар за миграције Магнус Брунер изјавио је након телефонског разговора са шпанским министром спољних послова Хозеом Мануелом Албаресом да “ниједна особа није прешла границу ка копненом делу Европске уније”.
Иако Сеута припада Шпанији, која је део шенгенског простора, мигранти из ове ексклаве не могу лако да пређу на европско копно.
За ове ексклаве важе посебна правила унутар Шенгена – свако ко одатле путује ка шпанском копну или другим деловима шенгенског простора, по правилу пролази кроз поновну контролу.
Уколико би мигранти ипак покушали да пређу Средоземно море, најпре би наишли на спољну границу ЕУ.
ЕУ у шоку
Европска унија тек почиње да обрађује шок изазван догађајима. Иако се ситуација смирила, призори из протеклих дана многе су подсетили на избегличку кризу из 2015. године и покренули нову дебату о миграционој политици ЕУ. Све се ово дешава у тренутку када је Заједнички европски систем азила ступио на снагу пре само неколико недеља.
Италија је привремено суспендовала Шенгенски споразум према Шпанији. Правила ЕУ не предвиђају трајно искључење неке државе из шенгенског простора против њене воље.
Више земаља ЕУ указује на могућност додатног ограничавања слободног кретања унутар шенгенског простора и увођења учесталијих контрола на унутрашњим границама. Немачка то чини већ дуже време, а министар унутрашњих послова Александар Добринт најавио је продужење ових контроверзних граничних контрола.
Француска такође планира да појача контроле на граници са Шпанијом, које су на снази већ годинама.
Које кораке Шпанија сада може да предузме
Правила ЕУ о азилу налажу да Шпанија мора да спречи даље кретање подносилаца захтева за азил унутар Уније.
Будући да се Мароко сматра сигурном земљом порекла, на располагању су убрзани гранични поступци који омогућавају брже депортације.
Реформа система азила предвиђа и такозвани кризни механизам у случају масовног прилива миграната. Шпанска влада би стога могла да званично затражи помоћ.
У том случају, преосталих 27 земаља ЕУ требало би да покажу солидарност, праведно распореде тражиоце азила међу собом и подрже европске пограничне регионе ресурсима како би се захтеви брже обрађивали.
Зашто се упућују критике Шпанији?
Критичари замерају Шпанији превише либералну миграциону политику. Поред тога, наводи се да тамошња влада није успела да заштити спољне границе Европске уније. Финска министарка унутрашњих послова Мари Рантанен навела је на Иксу да државе које нису способне да штите границе не би требало да буду чланице шенгенске зоне.
Шпанија је пре неколико месеци, у борби против мањка радне снаге, покренула процес легализације око 500.000 нерегуларних миграната. Ова мера се односи искључиво на тражиоце азила који су захтев поднели пре краја 2025. године, а не на новопридошле особе.
Ипак, имајући у виду напоре на нивоу ЕУ да се сузбије нежељена нерегуларна миграција, овај потез је изазвао подозрење и негодовање у Бриселу.
Шпански премијер Педро Санчез одговорио је на критике појединих чланица ЕУ упућене шпанској миграционој политици. Позвао је на даље јачање уједињене Европе и упозорио да не треба продубљивати поделе.
“Солидарност и саосећање су добровољни. Поштовање европских уговора то није”, навео је Санчез на Иксу.
У писму упућеном челницима европских институција осудио је “став” појединих држава чланица, оценивши га као производ “предрасуда, дезинформација, неупућености или политичких интереса”. Затражио је хитно одржавање видео-конференције министара унутрашњих послова 27 земаља чланица.
Следе хитни састанци
Стручњаци држава чланица ЕУ на кризном састанку требало би да разговарају о развоју ситуације претходних дана, саопштио је портпарол ирског председавања Саветом ЕУ.
Не очекује се да ће јавност након разговора бити обавештена о њиховом садржају.
У понедељак ће се састати амбасадори држава чланица како би проценили ситуацију и олакшали даљу координацију.
Портпарол је навео да ће тема разговора, поред долазака у Сеуту последњих дана и броја људи који су се вратили у Мароко, бити и подршка ЕУ Шпанији, као и дипломатски напори у односима са Мароком.
Шта све ово значи за реформу система азила ЕУ
Нови систем азила Европске уније нашао се под великим притиском само седам недеља након почетка примене. Његов примарни циљ био је да оконча вишегодишње спорове између држава чланица.
Државе које се суочавају са највећим бројем долазака – попут Шпаније, Кипра, Италије и Грчке – имале су задатак да боље обезбеде спољне границе и да процедуре за азил, у мери у којој је то могуће, спроводе на самој граници.
Будући да ове земље тиме спречавају прелазак миграната у државе попут Немачке, Аустрије или Француске, оне имају право на финансијску и логистичку подршку осталих чланица ЕУ.
Међутим, пример Шпаније сада јасно показује да би ова узајамна солидарност могла да почива на веома климавим ногама.
