RUSIJA PREDSTAVILA “ISKRU” I “GROM”: Arktik dobija nuklearnog džina kakav svet nije video

IZRADOM reaktora “Iskra” i “Grom” uspešno je završen komplet opreme za novog arktičkog džina, dok je obim proizvodnje malih reaktora u Rusiji dostigao istorijski rekord.

Mašinograditeljski divizion ruske državne korporacije “Rosatom” (fabrika “ZiO-Podoljsk”) završio je proizvodnju drugog reaktorskog postrojenja RITM-200 za univerzalni nuklearni ledolomac “Lenjingrad”.

Ovim je kompletirana celokupna oprema reaktorskog odeljenja za ovaj brod nove generacije, namenjen obezbeđivanju nesmetane plovidbe duž Severnog morskog puta.

Proizvedena postrojenja RITM-200, toplotne snage od 175 MW, odlikuje jedinstvena integralna konstrukcija koja spaja reaktor i parogeneratore, čime je smanjena masa i povećana pouzdanost sistema.

Ova tehnologija omogućava ledolomcima projekta 22220 takozvani univerzalni gaz – sposobnost da operišu kako u dubokim arktičkim morima, tako i u plitkim ušćima polarnih reka, lomeći led debljine do tri metra bez potrebe za dopunom goriva tokom sedam godina.

Po tradiciji obnovljenoj prošle godine, novi reaktori su u dogovoru sa veteranima dobili simbolična imena “Iskra” i “Grom”, u čast ključnih vojnih operacija kojima je 1944. godine probijena i ukinuta blokada Lenjingrada.

– Na ovim reaktorima proizvodni program ‘Rosatoma’ se ne zaustavlja. Trenutno se u različitim fazama proizvodnje nalazi čak 13 kućišta malih reaktora za nuklearne ledolomce i male nuklearne elektrane, uključujući i kopnenu NE u Uzbekistanu čija je izgradnja započeta ove godine. To je apsolutni rekord u celokupnoj istoriji domaće nuklearne industrije- izjavio je generalni direktor “Rosatoma” Aleksej Lihačov.

Flota nuklearnih ledolomaca nove generacije (projekat 22220) već aktivno operiše brodovima “Arktika”, “Ural”, “Sibir” i “Jakutija”, dok su u izgradnji još tri plovila – “Čukotka”, “Staljingrad” i “Lenjingrad”.

Rast flote ledolomaca prati intenzivan razvoj Severnog morskog puta kao ključne arktičke transportne arterije, koja skraćuje tranzitno vreme između Azije i Evrope za 30 do 40 procenata u poređenju sa tradicionalnim južnim pomorskim rutama.

Obim kontejnerskog tranzita na ovoj ruti u 2025. godini dostigao je rekordan rast od 130 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

(Telegraf biznis)