“VUČIĆ OPET POKAZAO DA JE ČOVEK”: Analitičari o pretnjama predsedniku i njegovom oproštaju – Nasilje i mržnja moraju da se kazne

PREDSEDNIK Srbije, Aleksandar Vučić, javno je oprostio muškarcu iz okoline Kragujevca koji mu je uputio pretnje smrću, poručivši da ne želi revanšizam i da veruje da će se osumnjičeni jednog dana pokajati zbog svojih postupaka.

Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje bezbednosti najviših državnih funkcionera, ali i društvene klime u kojoj se ovakve pretnje pojavljuju. O tome da li je reč o izolovanom incidentu ili posledici šire atmosfere, kao i kakvu poruku šalje predsednikov gest oproštaja, razgovarali smo sa političkim analitičarima.

Analitičar Ognjen Karanović rekao je da odgovornost za pretnje predsedniku Aleksandru Vučiću snose ljudi koji stoje iza naloga na društvenim mrežama, pojedini mediji, ali i, kako tvrdi, organizatori obojene revolucije iz inostranstva.

– Direktnu odgovornost za ove, svakako ne prve, ali sigurno najgrozomornije pretnje koje su upućene predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, snose ljudi koji stoje iza različitih naloga na društvenim mrežama, ali i mediji koji pumpaju, odnosno podržavaju blokadirski opozicioni pokret u Srbiji od novembra 2024. do danas, dakle za sve vreme trajanja obojene revolucije, ali i pre nje. A to su svakako televizije N1, Nova S, Danas i slični mediji. Na njima je najveća odgovornost. Jedinu veću odgovornost imaju stvarni naredbodavci, vođe, inspiratori i organizatori obojene revolucije koji se uglavnom nalaze u inostranstvu, pogotovo u regionu – u Zagrebu, na Kosovu i Metohiji, odnosno u onom šiptarskom, separatističkom delu Kosova i Metohije ili nekim drugim centrima političke moći, kako u regionu, tako i u Evropi. Dakle, na njima je najveća odgovornost, čak i veća nego što bismo bili u stanju da je pronađemo kod ovog, očigledno socijalno poremećenog čoveka iz Kragujevca, koji je bio u stanju da izgovori onakve grozote, da uputi takve pretnje predsedniku, uz gnusni performans. A u ovom slučaju težina je još veća jer su  pretnje upućene predsedniku Aleksandru Vučiću – rekao je Karanović za “Novosti”.

– One otkrivaju višeslojnost jedne vrlo složene, kompleksne, dobro ustrojene, osmišljene i izvedene antisrpske politike koja se na ovom prostoru sprovodi praktično od dolaska Aleksandra Vučića na vlast pa na ovamo. Dakle, fokus svih pretnji jeste Aleksandar Vučić. Njega su centri antisrpske politike u regionu, Evropi, pa i u svetu, prepoznali kao personalnog i institucionalnog stožera srpske državnosti i srpske suverenističke politike. I oni dobro znaju da bi eventualnim obaranjem, i to nelegalnim obaranjem Vučića s vlasti slomili i srpsku državnost, i srpski suverenitet, i srpsku suverenističku politiku. I da bi bedemi srpske državnosti na taj način bili možda i zauvek obrušeni. Zato je od početka ta antisrpska politika u jednom svom važnom delu bila osmišljena tako da Aleksandra Vučića kompromituju kod srpskog naroda i kod građana Srbije, da ga dehumanizuju, da ga prikažu kao kriminalca, da ga prikažu kao nečoveka, da ga prikažu kao izdajnika srpskog naroda. Sve su pokušali. I, naravno, u tom procesu, oni su kod jednog manjeg dela pristalica, aktivista, opozicionih političkih partija i blokadirskog pokreta, dakle vojske obojene revolucije, uspeli da poseju jedno zaista obilno seme mržnje. A to seme mržnje je proklijalo i unelo atmosferu kolektivnog ludila, makar kod tog malog dela javnosti. Oni su svi dobro plaćeni i instruisani. I oni po svoje zadatke i po svoje dnevnice za sve ovo što čine najčešće odlaze u Osjek i Zagreb. Što ne isključuje da oni kod sebe u svom karakteru i u svojim ideološkim svetonazorima neguju antisrpske sentimente koje su onda preslikali na svoj lični odnos prema Aleksandru Vučiću, koga i prepoznaju kao glavnog branioca srpske državnosti, srpske države i srpskog nacionalnog identiteta – obrazložio je Karanović.

On je kazao da je već godinama zabrinut za bezbednost predsednika Aleksandra Vučića, Miloša Vučevića i drugih visokih državnih funkcionera, ocenivši da, uprkos tome što bezbednosne službe dobro rade svoj posao, njihovu zaštitu treba dodatno pojačati.

– Ako smo svesni toga, onda nas ne iznenađuje što ovakve primerke kolektivnog ludila možemo da pronađemo i na ovakve načine. Ja sam iskreno već godinama zabrinut za bezbednost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za bezbednost predsednika Srpske napredne stranke, Miloša Vučevića, i za druge visoke državne rukovodioce. Što ne znači da bezbednosni sektor koji je nadležan za njihovu zaštitu ne radi dobro svoj posao. Međutim, ozbiljni su neprijatelji, odnosno ozbiljne su se snage usmerile u pravcu pokušaja ugrožavanja bezbednosti ovih ljudi, a na prvom mestu predsednika Vučića. Zato je potrebno da naš bezbednosni sektor u tom smislu pojača njihovu zaštitu, jer ona je itekako danas neophodna – poručio je Karanović.

Govoreći o oproštaju predsednika Vučića, Karanović je rekao da ovakav gest može doprineti smirivanju tenzija u društvu, kao i da je značajno što predsednik nije insistirao na revanšizmu, već na poštovanju zakona.

– Trebalo bi da ovakav gest predsednika Vučića, koji je javno oprostio ovom čoveku, doprinese smirivanju tenzija u društvu. Ne kažem da će u tome i uspeti, ali sam siguran da je u pravu onda kad je rekao da će ovaj čovek verovatno za šest meseci ili godinu dana sasvim drugačije govoriti i da će se pokajati za ovo što je učinio, te da će postati vatreni pristalica predsednika Vučića, jer će uvideti šta je učinio i koliko je to grozomoran čin koji nema nikakve veze sa zdravim razumom. Dakle, kod njega će možda biti postignuto to čemu se nada i predsednik Vučić i čemu se svi nadamo ili za čim žudimo, a to je smirivanje tenzija, neka vrsta izlečenja ovog društva. Međutim, to ne znači da to može biti slučaj i sa drugim ljudima koji nisu došli u ovu poziciju u koju je taj poremećeni čovek iz Kragujevca sam sebe doveo. Značajno je to što predsednik nije insistirao na revanšizmu. On to ne bi ni učinio, jer ovde on nije postupio samo kao predsednik svih građana – on je postupio kao čovek – zakqučio je Karanović.

Novinarka Ljiljana Smajlović je povodom ovog slučaja bila kratka:

– Predsednik može da prašta, to je njegova lična stvar, on ne mora da se pridruži gonjenju ovog lica. I sveštenik može da da oprost, konačno, i bog prašta. Ali tužilac I sudija ne mogu da praštaju, oni moraju da štite funkciju predsednika Srbije, ko god tu funkciju obavljao. Sve po zakonu.

Na ovu temu razgovarali smo i sa književnikom i publicistom Dragoslavom Bokanom koji je rekao da je “očigledno da u srpskoj javnosti postoji jedan specifičan oblik histerije, patološke histerije, usmerene protiv Aleksandra Vučića”.

– To podseća na histeriju oko 5. oktobra 2000. godine koja je bila usmerena protiv Slobodana Miloševića, na strašnu histeriju protiv Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage uoči masakra ili na odnos javnosti prema nagoveštaju atentata na premijera Đinđića. Tako da takva vrsta kolektivne psihopatske, patološke mržnje prema označenim živim metama je nešto što se, dakle, ne dešava prvi put kod nas. A pošto su posledice bile katastrofalne nakon svega toga, ne sme se potcenjivati opasnost koja dolazi od pojedinaca. Ma koliko oni delovali smešno ili neuverljivo – ocenio je Bokan.

On je dodao da su u sve ovo umešane i zapadne obaveštajne službe “u projektu koji može da ima i ozbiljne atentatorske ambicije”.

– Tako da s te strane ja ne bih bio ni tako opušten, ni tako nemaran. Ja mogu da razumem i poštujem predsednika Vučića, da se divim njegovom činu opraštanja i poziva na dijalog, koji je za mene neka vrsta poslednjeg diplomatskog pokušaja smirivanja tenzija koje traju već skoro dve godine. Ali, ti ljudi nisu juče uvedeni u ovo stanje, pa da kažu: “Ups, možda smo preterali”. To je duboko stanje za koje je potrebno sistemsko čišćenje duše, a jedan od načina da se duša očisti je i svest o odgovornosti. Svest o tome da ovakve pretnje ne mogu da prođu nekažnjeno. Tako da, s te strane gledano ja mogu da razumem potez predsednika, i jasni su mi njegovi motivi i njegovi. Ali moram da kažem da bi bio red da počne polako sa procesuiranjem ljudi čije reči i dela ne smeju ostati nekažnjeni. Ako se kažnjava krađa jogurta ili obijanje kioska, onda mora da se kažnjava i širenje mržnje prema bilo kom čoveku, a kamoli predsedniku, to jest širenje te zaraze koja je dovela do toga da imamo iks primera ovakvih mrzitelja i toga da se niko iz tog blokadrskog pokreta ne ograđuje od takvih primera. Izgleda da oni osećaju sramotu ili strah da pokažu ljudskost i da neko tim ljudima kaže: “Ljudi, preterali ste” ili da neko ko je vređao predsednika kaže: “Izvinite predsedniče” – smatra Bokan.

On je još jednom ponovio da to što je predsednik Vučić javno oprostio čoveku koji mu je pretio smrću pokazuje njegovu veru u bolju budućnost.

– Ali, s obzirom na trenutne odnose u društvu, mislim da to može da potraje. I sve dok ne počne procesuiranje i ozbiljnije kažnjavanje, mi nećemo izaći iz ovog užasnog stanja u kome se nalazi ne samo predsednik i oni koji su na strani Srbije i koji brane tog istog predsednika i njegovu porodicu, nego i svi građani Srbije. To mora da prestane da bi mogli da kažemo da živimo u pravnoj državi koju branimo, ali koja je spremna i nas da brani – poručio je Bokan.

BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenog za pretnje predsedniku Vučiću