FRANCUSKA je postala prva evropska zemlja koja je zabranila korišćenje društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina.
depostiphotos
Posle višemesečnih rasprava, usaglašavanja između dva doma parlamenta i intervencije Brisela, usvojen je zakon kojim se uvodi takozvana „digitalna punoletnost“. Nova pravila trebalo bi da počnu da se primenjuju od 1. septembra.
Kompromisni tekst usaglasila je zajednička komisija od po sedam poslanika i senatora, a zakon je zatim usvojen sa 279 glasova za i 81 protiv. Platforme će morati da proveravaju starost korisnika i onemoguće pristup mlađima od 15 godina.
– Francuska će postati prva evropska zemlja koja uvodi digitalnu punoletnost kako bi bolje zaštitila našu decu na internetu. Hvala parlamentarcima koji su omogućili ovaj napredak. Uspeli smo! – poručila je delegirana ministarka za digitalna pitanja Ana Le Enaf.
Prema procenama stručnjaka, deca od 11 do 14 godina provode oko dva sata dnevno na društvenim mrežama. Nacionalna agencija za bezbednost hrane, životne sredine i rada upozorila je u studiji na više od 500 strana na poremećaje sna, anksioznost, depresiju, samopovređivanje, poremećaje ishrane, usamljenost i pad školskog uspeha.
Prvobitni predlog poslanice vladajuće stranke Renesansa Lor Miler predviđao je potpunu zabranu, dok je Senat želeo “crnu listu” platformi koje ugrožavaju fizički, psihički ili moralni razvoj dece. Vlada je upozorila da bi to moglo biti u suprotnosti sa evropskim pravilima, a Evropska komisija ocenila je da pojedine odredbe zaista zadiru u nadležnosti Akta o digitalnim uslugama.
Konačan spisak platformi praktično će zavisiti od tumačenja Evropske komisije. Očekuje se da zakon obuhvati TikTok, Snepčet, Fejsbuk, Instagram i slične mreže, dok su izuzete onlajn enciklopedije i platforme za razvoj i razmenu slobodnog softvera. Otvoreno je i pitanje kako će biti tretirani Jutjub i slični servisi.
Od 1. septembra proveru starosti prolaziće novi korisnici, a postojeći nalozi biće obuhvaćeni od 1. januara 2027. Platforme će same birati tehničko rešenje, ali ono mora da bude pouzdano. Kod sistema dvostruke anonimnosti nezavisno telo proverava starost korisnika, dok platforma dobija samo anonimnu potvrdu da li osoba ima više od 15 godina.
Platforme će morati da ponude najmanje dva načina provere, a Evropska komisija razvija i sopstveni softver u te svrhe. Mnogi ipak sumnjaju u delotvornost mere. Australija, koja je sličnu zabranu za mlađe od 16 godina uvela u decembru, pokazala je da tinejdžeri pravila zaobilaze preko naloga starijih osoba, lažnih profila i privatnih pretraživača. Australijski regulator je pokrenuo postupke protiv pet platformi, a maksimalna kazna povećana je sa 49,5 na 99 miliona australijskih dolara, odnosno na oko 60 miliona evra.
– Ako zaštitimo 70 odsto dece, to je prvi korak. To nije dovoljno, ali jeste početak – poručila je francuska ministarka.
Evropska komisija nadziraće primenu evropskih pravila, dok će francuski regulator prijavljivati platforme koje ne uspostave odgovarajuću proveru starosti. Kazne mogu da dostignu šest odsto ukupnog godišnjeg svetskog prometa kompanije.
Socijalisti su u prvom glasanju bili uzdržani, dok su krajnje levičarski Nepotčinjeni najavili obraćanje Ustavnom savetu, ocenjujući zakon kao udar na građanske slobode. Francuski model već prate Grčka i Španija, a vlast ga predstavlja kao jednu od poslednjih velikih reformi Emanuela Makrona.
BEZ TELEFONA U SREDNjIM ŠKOLAMA
Zakon predviđa i zabranu korišćenja mobilnih telefona u srednjim školama od početka sledeće školske godine. Ustanove će istovremeno morati da organizuju aktivnosti o odgovornom korišćenju digitalnih tehnologija i rizicima koje one nose. I tu se postavlja problem, jer se komunikacija profesora i škole sa đacima i roditeljima obavlja najviše digitalno, preko interneta, gde se nalazi i gradivo, a mnogi sadržaj konsultuju baš preko “pametnih telefona”.
