Sa samo 19 godina, Pau Kubarsi je već osvojio sve što se može osvojiti, ali njegov put od katalonskog sela do svetskog trona bio je sve samo ne običan.
Kada je u leto 2026. godine podigao trofej namenjen prvaku sveta u Njujorku, Pau Kubarsi Paredes je i zvanično postao najbolji mladi defanzivac planete. Sa 19 godina, ovaj mladić iz Barselone nije samo osvojio zlatnu medalju pobedom nad Argentinom (1:0), već je proglašen i za najboljeg mladog igrača Mundijala. Njegova statistika u finalu bila je zastrašujuća – 139 dodira sa loptom i neverovatnih 121 tačno dodavanje iz 126 pokušaja. Ipak, iza ovog glamura krije se priča o skromnosti, teškom radu i ožiljcima koji su ga oblikovali.
Od stolarske radionice do La Masije
Vozite 15 minuta južno od Đirone, u španskoj regiji Kataloniji, i naći ćete se okruženi niskim, jednoličnim industrijskim zonama u blizini gradskog aerodroma. Međutim, ako skrenete na mali put koji vodi ka zapadu, pejzaž se momentalno menja. Kontrast je toliko upečatljiv da na trenutak imate osećaj kao da ste zakoračili u Okrug, izmišljeni svet opisan u pričama Dž. R. R. Tolkina „Gospodar prstenova“ i „Hobit“: bogate livade okružene vulkanskim brdima, uske stazice koje vijugaju između njih, sa divljim makovima sa obe strane, netaknute saobraćajnom gužvom. Spokojno mesto za usporen, miran život.
U središtu ovog mora mira leži selo Estanjol, sa svega 195 stanovnika. Ovde je Pau Kubarsi živeo do svoje 11. godine, kada je prešao u Barseloninu omladinsku akademiju, udaljenu oko sat i po vožnje. Šest godina kasnije, on i dalje živi u kompleksu Barsine akademije La Masija, ali Estanjol i dalje zove svojim domom. Pau je rođen 22. januara 2007. godine u Beskanu, ali je odrastao u Estanjolu. Njegovo poreklo je duboko ukorenjeno u ruralni život i vredan rad. Njegov otac Robert je lokalni stolar, a Pau i danas, kada mu obaveze dozvole, pomaže ocu noseći drva u porodičnoj radionici. Zanimljivo je da kao dete nije imao konzolu za video-igre – mogao je da ih igra samo kod drugova, zbog čega je, prema rečima njegovih prijatelja, uvek bio „najgori“ u tome. Njegov fokus je oduvek bio na terenu.
Pau Kubarsi u duelu sa Leom Mesijem
Mir Estanjola i porodice koja tu generacijama vodi stolarsku radnju teče venama mladića na kog, čini se, uopšte ne utiče njegov meteorski uspon ka sportskoj slavi. Ta smirenost je ključna i za Kubarsijevu igru. Način na koji igra mečeve bez ikakve žurbe. Kao da je fudbal, na kraju krajeva, zaista samo igra, a on samo klinac koji je izašao da se dobro zabavi. Ne srlja kada ima loptu u nogama i retko kada pošalje pogrešan pas.
Kubarsijev prvi dečiji tim bio je u obližnjem Vilablareišu, na periferiji Đirone. Tamo je išao i u osnovnu školu. Kada je imao osam godina, Đirona je čula za ovog talentovanog štopera i dovela ga u svoje redove. A onda su 2018. godine, kada je napunio 11 godina, na njegova vrata pokucali direktori Barselonine omladinske akademije, Đordi Rura i Aureli Altamira. Nakon početaka u lokalnom klubu i četiri godine u akademiji Đirone, Kubarsi se 2018. pridružio Barseloninoj La Masiji kao 11-godišnjak. Njegov uspon bio je meteorski. Već sa 15 godina je debitovao u Omladinskoj ligi, a u januaru 2024. godine, sa nepunih 17 godina, debitovao je za prvi tim u Kupu kralja protiv Unionistas de Salamanke. Samo tri dana kasnije, usledio je i prvi start u La Ligi protiv Real Betisa, gde je sa 94% tačnih dodavanja pokazao da Barselona ima novog vođu odbrane.
Krvava noć u Beogradu i 10 šavova
Jedan od najtežih trenutaka u njegovoj dosadašnjoj karijeri dogodio se 6. novembra 2024. godine na stadionu „Rajko Mitić“ u Beogradu. Barselona je u okviru Lige šampiona gostovala Crvenoj zvezdi i slavila ubedljivo sa 5:2, ali je Kubarsi meč završio pre vremena. U jednom duelu u kaznenom prostoru, kapiten crveno-belih Uroš Spajić je u želji za loptom nehotice visoko podigao kopačku i udario mladog Španca direktno u lice.
Pau Kubarsi, Detalj sa meča FK Crvena zvezda – FK Barselona, povređeni Pau Kubarsi (Foto: Sportal/Aleksandar Dimitrijević)
Prizor je bio zastrašujući, krv je tekla niz Pauovo lice, a medicinski tim je morao brzo da reaguje. Epilog je bio 10 šavova na licu i “Skarfejs” imidž u narednih par meseci. Ipak, Kubarsi je i tada pokazao svoju karakterističnu hladnokrvnost. Kasnije se našalio na račun svog izgleda sa zaštitnom maskom i zavojima: „Krv je tekla, bio sam kao radnik iz Mekdonaldsa“, aludirajući na maramu koju je morao da nosi. Taj ožiljak iz Beograda ostao je kao podsetnik na njegovu požrtvovanost i „vatreno krštenje“ na jednom od najvrelijih terena Evrope.
Na krovu sveta sa 19 godina
Dve godine nakon beogradske noći, Kubarsi je bio stub odbrane Španije koja je dominirala na Svetskom prvenstvu 2026. Pod vođstvom Hansija Flika u Barseloni i Luisa de la Fuentea u reprezentaciji, izrastao je u defanzivca koji ne samo da sjajno čita igru, već je i ključan u iznošenju lopte. Do leta 2026. već je odigrao 128 seniorskih mečeva za Barselonu i osvojio dve uzastopne titule u La Ligi.
Njegova zrelost je fascinantna. Iako je svetska zvezda, Pau živi jednostavnim životom u Barseloni sa svojom sestrom Irenom, koja je fizioterapeut. U slobodno vreme kuva, gleda fudbalske utakmice i, za razliku od većine svojih vršnjaka, studira Poslovnu administraciju i menadžment, razmišljajući o budućnosti i izvan terena. Sa otkupnom klauzulom od 500 miliona evra, Kubarsi je danas simbol nove Barselone i fudbaler koji je svojim radom dokazao da se iz malih sredina, uz mnogo truda i ponešto šavova, stiže do samih zvezda.
