Skakanje u hladnu vodu tokom ekstremnih vrućina može da dovede do utapanja za nekoliko minuta: Tri kobne reakcije tela na promenu temperature

Skakanje u hladnu vodu direktno sa vrelog vazduha krije neočekivane i opasne posledice po ljudski organizam. Kada se telo, pregrejano tokom letnjih toplotnih talasa, naglo izloži niskoj temperaturi, dolazi do automatskog šoka. Ova nagla fiziološka reakcija u sekundi može da izazove ozbiljne smetnje u radu srca.

Naglo skakanje u vodu izaziva nekontrolisan refleksni uzdah, što u sekundi može da dovede do udisanja tečnosti i utapanja. Postepeni ulazak i priprema tela jedini su načini za bezbedno rashlađivanje.

Zašto skakanje u hladnu vodu može biti rizično

Jezera, reke i mora često ostaju hladna tokom toplotnog talasa jer se vazduh zagreva brže od vode. Tokom proleća i ranog leta, temperature vode mogu da ostanu niske čak i nakon nekoliko dana toplog vremena.

– Recimo da odem na jezero u maju i septembru. Možda je temperatura vazduha ista, ali je temperatura vode mnogo toplija u septembru jer je provela poslednja tri meseca zagrevajući se – rekao je Zakari Šlader, doktor nauka, vanredni profesor kineziologije na Školi javnog zdravlja Univerziteta u Indijani – Blumington.

Ta razlika u temperaturi može da ima ozbiljne posledice. Iznenadni ulazak u hladnu vodu može da izazove telesnu “reakciju hladnog šoka”, uzrokujući nevoljni uzdah – hvatanje vazduha, ubrzano disanje ili čak srčane probleme. Voda ne mora da deluje ledeno – voda toplija čak i oko 25 stepeni Celzijusa može da izazove ovu reakciju.

Uzdah može da dovede do toga da ljudi odmah udahnu vodu.

– Svi smo bili u situaciji kada uđete u ono za šta očekujete da će biti vruć tuš, a ono je hladno, uskočite i gubite dah (uzdahnete). To je prva stvar koja teži da se desi, a ta reakcija se povezuje sa utapanjem u ekstremno hladnoj vodi – rekao je Šlader.

Moguće je utopiti se u roku od nekoliko minuta nakon skakanja u hladnu vodu.

Opasnost nije samo u boravku u hladnoj vodi, već u reakciji tela na naglu promenu temperature.

Iako bi mogao da se doživi hladni šok u bazenu, oni obično nisu toliko opasni jer se većina bazena održava na temperaturi iznad 25 stepeni Celzijusa. Dehidratacija može dodatno da poveća rizik

Tokom toplotnog talasa, posebno je važno ostati hidriran. Savetuje se ispijanje dosta vode i ograničavanje alkohola i slatkih pića ili napitaka sa visokim sadržajem kofeina, što može da doprinese dehidrataciji.

Kada je osoba dehidrirana, volumen krvi opada i srce mora da radi jače kako bi održalo krvni pritisak.

– Pošto hladni šok uglavnom utiče na kardiovaskularni i centralni nervni sistem, dehidratacija u trenutku kada se uskoči u vodu mogla bi potencijalno da pojača rizik – rekao je dr Rajan Marino, lekar hitne pomoći i vanredni profesor hitne medicine i psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Case Western Reserve.

Ljudi sa problemima sa cirkulacijom ili srcem takođe bi iz tog razloga trebalo da izbegavaju skakanje u vodu.

– Mlađi ljudi, verovatno sa jačom kardiovaskularnom podrškom, trebalo bi da budu manje predisponirani za to, ali kao što vidimo, to se vrlo lako može dogoditi. Može se desiti veoma iznenada i to je potpuno nevoljna reakcija tela – rekao je Marino za Verywell Health.

Kako bezbedno uživati u plivanju tokom ekstremnih vrućina

Ekstremne vrućine su vodeći uzrok smrti povezan sa vremenskim prilikama, tako da je pronalaženje načina da se ostane rashlađen od suštinskog značaja tokom toplotnog talasa.

I dalje može da se rashladi na plaži ili jezeru, ali najbezbedniji način da se to uradi je da se uđe u vodu postepeno, tako što se prvo umoče stopala ili poprska voda po vratu ili zglobovima.

– Telo ima trenutnu reakciju hladnog šoka kada se potopi pod vodu, a ne kada polako gazite u okean jer imate vremena da osetite hladnoću i kontrolišete disanje. Ako vam je zaista vruće, ulazak u vodu može biti bolji za vas, jer će vas vrlo brzo rashladiti. Samo znajte da bi se ovo moglo dogoditi, pa kontrolišite disanje i pokušajte da držite glavu iznad vode – rekao je Šlader.