Velika letnja zabluda: Zašto bela odeća ne hladi uvek bolje od crne

Nošenje isključivo bele odeće tokom letnjih vrućina zapravo je mit, jer iako bela boja odbija sunčeve zrake, ona istovremeno vraća toplotu tela nazad ka koži ukoliko je kroj uzak.

S obzirom na to da su ekstremni toplotni talasi sve učestaliji, izbor garderobe odavno je prestao da bude samo pitanje estetike i postao je ključni faktor u regulaciji telesne temperature.

Naučna istraživanja pokazuju da pažljivim odabirom odeće subjektivni osećaj toplote može da se smanji toliko, da klima-uređaj u prostoriji može da se podesi za čak 2 stepena više. Da bi se postigao ovaj efekat, potrebno je razumeti složene fizičke procese koji se odvijaju između sunca, tkanine i ljudskog tela.

Boja i dizajn: Tajna beduinskog hlađenja

Kada se govori o letnjoj garderobi, bela boja je tradicionalan izbor jer reflektuje svetlost, dok je crna apsorbuje. Međutim, fizika hlađenja tela je znatno složenija jer toplota ne dolazi samo spolja, već je emituje i samo ljudsko telo. Kada ta toplota sa tela dođe do uske bele odeće, ona se reflektuje nazad prema koži, zadržavajući se uz telo.

Naučna studija iz 1980. godine, koja je objavljena u časopisu “Nature“, izučavala je zašto beduini (polunomadski narod koji naseljava pustinjske regione na Arapskom poluostrvu, Bliskom istoku i Severnoj Africi) u vrelim pustinjama nose crne haljine. I naučnici su došli do neočekivanog zaključka: izloženost toploti bila je ista bez obzira na to da li su članovi plemena nosili crnu ili belu odeću.

Kako je moguće da crna i bela odeća stvaraju isti osećaj toplote

– Količina toplote koju beduin dobije izložen vrućoj pustinji potpuno je ista bez obzira na to da li nosi crnu ili belu haljinu. Dodatna toplota koju je crna haljina apsorbovala izgubljena je pre nego što je uopšte dospela do kože – ističe se u ovoj istorijskoj studiji.

Ključ hlađenja leži u kroju i strujanju vazduha:

• Efekat dimnjaka: Crna tkanina brže apsorbuje toplotu koja dolazi sa tela, ali široka crna odeća, naročito kada ima vetra, zagreva prostor između kože i materijala. To pokreće uzlaznu struju vazduha koja deluje poput dimnjaka i stvara prirodno strujanje koje hladi telo.
• Pravilo kroja: Ukoliko se nosi široka i ležerna odeća, crna boja može biti odličan izbor. S druge strane, ukoliko je kroj uzak i pripijen uz telo, bela boja je znatno sigurnija opcija.
• Tkanine sa teksturom: Materijali poput sirsakera (seersucker) ili pikea (piqué) – koji se često koristi za sportske polo majice – prirodno su odignuti od kože zahvaljujući svojoj teksturi, što sprečava lepljenje tkanine za telo i omogućava bolju ventilaciju.

Izbor materijala kao ključni faktor

Kroj i težina tkanine često igraju veću ulogu od same boje, a različite vrste klime (suvo, toplo vreme ili visoka vlažnost vazduha, to jest sparina) zahtevaju drugačiji pristup pri odabiru garderobe.

– Izbor materijala je ključan. Nošenje prevelikog teksas kombinezona stvoriće znatno veći osećaj toplote nego uska odeća od tankog, prozračnog pamuka ili šifona – objašnjava Heder Njuberger, stilistkinja i modna spisateljica iz Bruklina.

Lagani tkani materijali poput pamuka i svile obično bolje padaju i manje se lepe za kožu od pletiva. Na suvom, toplom vremenu dovoljno je da tkanina dobro upija vlagu jer će znoj brzo ispariti. Međutim, kada je vlažnost vazduha visoka, vazduh je već zasićen vodenom parom i znoj koji tkanina upije nema gde da ispari.

– Kada je reč o odeći, najbolje je birati materijale koji lako propuštaju vodenu paru kako se ne bi blokiralo prirodno isparavanje znoja. Neki od novijih sportskih materijala to rade odlično, dok se pamuk u ovim uslovima ne snalazi najbolje – ističe za BBC Ret Alen, vanredni profesor fizike na Univerzitetu Jugoistočne Luizijane.

Kako različita tkanina reaguje na toplotu i znoj

Svi tekstilni proizvodi u određenoj meri zadržavaju infracrveno zračenje koje telo emituje, što je korisno zimi, ali nepoželjno tokom letnjih dana. Zato je prozračnost materijala prioritet.

Istraživači sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) otkrili su, u studiji objavljenoj 2015. u časopisu “ACS“, da pamuk i poliester reflektuju i apsorbuju čak 99 odsto infracrvenog zračenja, ali propuštaju 30 do 40 odsto vidljive svetlosti. Ova kombinacija može da dovede do bržeg zagrevanja tela, jer svetlost koja uđe stvara toplotu koja potom ne može da izađe kroz materijal.

Karakteristike najčešćih letnjih materijala:

• Pamuk: Odlično upija vlagu, ali se sporo suši. Kada dođe do obilnog znojenja, pamučna odeća ostaje mokra i teška, što narušava udobnost.
• Lan: Zbog svojih krupnih i čvrstih vlakana, izuzetno je prozračan i omogućava slobodan protok vazduha, ali se, poput pamuka, sporo suši kada se natopi znojem.
• Merino vuna: Veoma popularan izbor za aktivnosti na otvorenom jer odlično diše, uspešno reguliše vlagu i prirodno sprečava razvoj neprijatnih mirisa.
• Najlon i poliester: Sintetička vlakna koja se najčešće koriste u sportskoj opremi. Brzo odvode znoj sa kože i suše se u rekordnom roku, ali imaju tendenciju da zadržavaju neprijatne mirise i mogu biti neprijatni na koži kada su vlažni.
• Bambus: Odlična alternativa prirodnim materijalima jer slabo provodi toplotu, izuzetno je mekan i ne stvara osećaj nelagodnosti pri znojenju.

Manje odeće za lakše hlađenje, ali uz važnu napomenu

Za maksimalno rashlađivanje, skidanje odeće je logičan korak, ali samo do granice bezbednosti.

– Ako zaista želite da se rashladite, onda se potpuno svucite – naravno, tamo gde je to prikladno. Što se manje odeće nosi, to je veći prostor za slobodno isparavanje toplote sa kože u vazduh – objašnjava Džordž Havenit, profesor fiziologije životne sredine i ergonomije na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji.

Ipak, zaštita kože od štetnog UV zračenja uvek mora da ostane prioritet.

Nova nauka: Pametne tkanine koje aktivno hlade

Modna i sportska industrija ulažu milione u razvoj tehnologija koje pomažu telu da održi optimalnu temperaturu tokom ekstremnih vrućina.

1. Prozirnost za infracrveno zračenje

Naučnici sa MIT-a otkrili su u pomenutoj studiji da idealna letnja tkanina mora da reflektuje vidljivu sunčevu svetlost (da bude neprozirna), ali da istovremeno bude potpuno prohodna za infracrveno zračenje koje emituje ljudsko telo.

Studija je pokazala da tkanje izuzetno tankih najlonskih i poliesterskih vlakana (promera oko jednog mikrometra u pređu debljine 30 mikrometara) omogućava toploti tela da nesmetano napusti prostor između kože i odeće.

2. Adaptivna vlakna

Istraživači sa Univerziteta u Merilendu razvili su sintetička vlakna sa specijalnim premazom koja menjaju svoju strukturu u zavisnosti od spoljnih uslova.

Kada temperatura poraste, ova vlakna se skupljaju i šire prostor između niti, omogućavajući koži da “diše” i zrači višak toplote, objavili su istraživači u studiji publikovanoj 2019. u časopisu “Science“.

3. Mehaničke trake i fazni materijali

Drugi istraživački timovi eksperimentišu sa odećom koja ima integrisane trake koje se savijaju na toploti i tako odvode vreo vazduh sa tela, snižavajući temperaturu za više od 2 stepena. Ovaj eksperiment predstavljen je 2022. u naučnom časopisu “Cell Reports“.

Još jedan pravac istraživanja obuhvata materijale sa “faznom promenom” koji sadrže mikrokapsule koje se tope na visokim temperaturama i na taj način aktivno apsorbuju višak toplote iz okruženja.

Jednostavan trik: Moć mokre odeće

Iako pametne tehnologije predstavljaju budućnost, najbrži i najefikasniji način za rashlađivanje u ekstremnim uslovima ostaje – voda.

– Mokra odeća je najbrže rešenje jer je vodi potrebna toplotna energija kako bi prešla iz tečnog u gasovito stanje. Tokom tog procesa, voda koristi toplotu neposredno sa površine tela, što dovodi do trenutnog hlađenja kože i snižavanja unutrašnje temperature organizma – objašnjava profesor fizike Ret Alen.

Dakle, odabir garderobe za vrele letnje dane daleko prevazilazi odluku o oblačenju obične bele majice. Kombinacija laganih materijala koji dišu, komotnog kroja koji omogućava strujanje vazduha i pametno korišćenje vode kada je to potrebno, predstavljaju najbolju odbranu od letnjih žega.

Zašto ne treba piti ledenu vodu po vrućini

Namirnice koje hlade: Smanjuju iznenadnu telesnu toplotu i rizik od toplotnog udara

Limunada sa malo soli – zašto je dobro da se pije po vrućini