Стратешко партнерство Србије и Сједињених Америчких Држава у области енергетике отвара простор за нове инвестиције, развој инфраструктуре и јачање енергетске безбедности, изјавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Говорећи о сарадњи са САД, навела да је пројекат Ђердап 3 један од најважнијих у оквиру међудржавног Споразума о стратешкој сарадњи у енергетском сектору, али да партнерство обухвата и развој гасне инфраструктуре, геотермалних извора енергије, као и техничку сарадњу у разматрању могућности за развој нуклеарног програма.
“Енергетика ће бити један важан сегмент стратешког дијалога са Сједињеним Америчким Државама, у смислу јачања регионалне енергетске безбедности и наших веза са америчким партнерима. Постоји велики простор да учврстимо сарадњу са америчким компанијама које имају знање, искуство и технологију да помогну у развоју наше енергетске инфраструктуре”, истиче министарка енергетике.
Истиче да је јавни позив за компаније заинтересоване за учешће у пројекту Ђердап 3 завршен, и да је у току евалуација шест пристиглих пријава, након чега ће бити познато које ће компаније ући у другу фазу преговора.
Направљен важан корак ка реализацији Ђердапа 3
Осврћући се на посету Букурешту, Ђедовић Хандановић је рекла да је потписивањем меморандума о сарадњи направљен значајан помак у реализацији пројекта Ђердап 3, који би могао да постане највећа реверзибилна хидроелектрана у Европи.
Према њеним речима, Србија и Румунија су у претходне две и по године интензивно размењивале анализе и сценарије развоја пројекта, док су политичке промене у Румунији утицале на динамику разговора.
“Потписали смо споразум о сарадњи на размени информација ради реализације пројекта Ђердап 3. То је важан корак ка изградњи постројења које има потенцијал да буде највећа реверзибилна хидроелектрана у Европи и да обезбеди додатну енергетску сигурност за Србију”, каже Ђедовић Хандановић.
Она је навела да предстоји усвајање претходне студије оправданости, израда генералног пројекта, стратешке процене утицаја на животну средину и коначне студије оправданости, након чега би почела припрема техничке документације за изградњу.
Министарка је додала и да је са румунским званичницима разговарала о изградњи гасне интерконекције између две земље, која би Србију повезала са гасоводом БРУА и омогућила додатну диверсификацију извора снабдевања природним гасом.
НИС и даље један од приоритета државе
Говорећи о Нафтној индустрији Србије, Ђедовић Хандановић је подсетила да се Србија већ 18 месеци суочава са последицама америчких санкција према већинским руским власницима НИС-а и нагласила да је најважнији циљ државе очување сигурности снабдевања домаћег тржишта.
“Очекујем разумевање америчких партнера за нашу ситуацију и потребу да рафинерија настави да ради, посебно у условима раста цена сирове нафте и нестабилности на светском тржишту”, каже министарка.
Она је истакла да Србија истовремено прати разговоре о могућем договору мађарског МОЛ-а и већинских руских власника НИС-а, али да исход тих преговора, као и евентуално одобрење америчке администрације, не зависе од Београда.
“Наш део посла смо завршили када је реч о потенцијалној сарадњи са МОЛ-ом. Наставићемо да јачамо робне резерве, пратимо снабдевеност тржишта и доносимо одлуке које ће обезбедити стабилност. На односе Сједињених Америчких Држава и Русије не можемо да утичемо, али можемо да чувамо нашу позицију и добре односе са обе стране”, поручила је Дубравка Ђедовић Хандановић.
Ђердап 3 би могао да постане регионално складиште електричне енергије
Реверзибилна хидроелектрана Ђердап 3 пре свега је замишљена као постројење за складиштење електричне енергије, што ће омогућити боље коришћење енергије произведене из обновљивих извора и већу стабилност електроенергетског система, рекао је стручњак за енергетику Жељко Марковић.
Објашњава да се у периодима када је производња струје већа од потрошње вода из Дунава препумпава у акумулационо језеро, а када енергије недостаје, пушта се кроз турбине и поново производи електрична енергија.
“Ђердап три је замишљен као реверзибилна хидроелектрана која практично складишти енергију у оним тренуцима када ми имамо већу производњу, дакле када се производи и постоји већа производња од онога што је потражња на тржишту”, истакао је Марковић.
Према његовим речима, таква постројења не омогућавају само дневно већ и сезонско складиштење енергије, што је њихова велика предност у односу на батеријске системе.
“Код реверзибилних хидроелектрана не само дневне циклусе можемо испратити, већ и неке сезонске циклусе и то јесте њихова предност. Можемо некада акумулирати ту воду, па произвести електричну енергију у неким деловима када је јако сушна сезона”, навео је Марковић.
Говорећи о избору компаније за реализацију пројекта, навео је да поступак још није окончан, али да је извесно да ће бити спроведен у складу са домаћим прописима и договором Србије и Сједињених Америчких Држава.
“Извесно јесте да ће вероватно бити нека америчка компанија”, рекао је Марковић.
