Са куле некадашње португалске тврђаве Касаб на северу Омана јасно се видео дим који је куљао из три танкера, чије су посаде постале жртве неуспелог покушаја низа заливских држава да зауздају сукоб између Сједињених Држава и Ирана. Из мора је, после три дана потраге, извучено тело индијског морнара да би, одмах затим, опустео цео Ормуски теснац. Цена нафте достигла је цену од више од 90 долара по барелу и наставља да расте са сваким пројектилом испаљеним преко Персијског залива.
Поглед на рат са португалске тврђаве, битка за контролу Ормуског теснаца
На листу жртава рата између Америке и Ирана уписан је Хераб Кармаркар, машиниста из Индије, који је страдао током напада на кипарски брод “Галакси”, који се у зао час нашао на путу пројектила, којима Ормуским теснацем покушавају да завладају Техеран и Вашингтон.
Кипарски танкер је један од три таква брода, који су током викенда, погођени недалеко од оманског гуверната Мусадам, на чијој су крајњој тачки Португалци још почетком 17. века подигли тврђаву и пристаниште за трговачке бродове.
Управо са тог места у помоћ поморцима кренули су глисери оманске ратне морнарице, који су евакуисали педесетак морнара, те наставили потрагу за још најмање двоје несталих.
Рат који никада није ни прекидан
Амерички пројектили који су претходних дана разарали иранске положаје око луке Бандар Абас и осталих база Револуционарне гарде означили су нову фазу рата који, уз повремена примирја и преговоре, траје још од краја марта.
Пошто су, пре пуна четири месеца, Американци и Израелци бомбама засули иранске лидере, лансере балистичких пројектила и фабрике дронова, тактика је последњих дана промењена, па се чини да се администрација Доналда Трампа сада бори за контролу Ормуског теснаца.
Промена тактике, чини се, резултат је чињенице да је иранска морнарица, упркос силним губицима, и даље у стању да у великој мери, и понекада потпуно, поремети поморски саобраћај на месту кроз које пролази петина укупне светске трговине енергентима.
Управо због тога, Трамп је нови талас напада усмерио на положаје на које су размештени ирански противбродски пројектили, радари и глисери наоружани ракетама. Американци су погодили укупно 140 мета, али без јасне назнаке колико су далеко спремни да иду у рату против Ирана.
На самом почетку сукоба, Трампова администрација се спремала да нападне и заузме главни ирански нафтни терминал, смештен на острву Карг, али је та идеја, упркос распоређивању специјалаца недалеко од тог места, замрла јер војни планери нису могли да процене број жртава у таквој акцији.
Американци су око Ирана задржали знатне снаге, укључујући два носача авиона, 18 пратећих бродова, те десетине авиона, који су за протеклих недељу дана извели око 300 борбених акција, неке и 1.000 километара далеко од Ормуза.
Иранци пак страхују да би наредна фаза америчке акције могла обухватити чисто цивилне циљеве, попут саобраћајница, фабрика или складишта хране. Неке од тих мета, недавно, погодили су израелски авиони, а Техеран је обзнанио да је у тим нападима страдало неколико десетина цивила.
Пентагон се пак уздржао од напада на такве објекте, пре свега због могућности да Иран узврати по Кувајту, Бахреину, Катару и Саудијској Арабији, те додатно оштети тамошње рафинерије и терминале, што би додатно подигло цену енергената.
