среда, 15.07.2026, 14:13 -> 14:25
Извор: РТС
Аутор: Славица Глигоровић
Скупштина Србије усвојила је Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, којим се унапређује систем заштите животне средине и домаће законодавство усклађује са прописима Европске уније. Новим законским решењима предвиђени су поједностављење и дигитализација поступка издавања интегрисаних дозвола, јачање инспекцијског надзора, већа транспарентност и учешће јавности.
Србија је још 2004. године започела успостављање система интегрисаног спречавања и контроле загађивања животне средине, али је његова примена у пракси остала ограничена. Новим законом уводи се електронски систем издавања дозвола, прецизно се дефинише обавеза примене најбољих доступних технологија и строжи инспекцијски надзор.
Министарка заштите животне средине Србије Сара Павков наводи да мора да буде много интензивније.
“То су три аспекта. Да појачамо број инспектора, на чему интензивно радимо по питању систематизације, да их боље обезбедимо, да подижемо капацитете, на чему такође интензивно радимо и да што више транспонујемо директиве ЕУ до нивоа, не само због годишњег извештаја него до нивоа који ће бити лако разумљив и применљив на локалу и то нам је једна од суштина и за овај закон”, каже Павков.
Она додаје да може да буде амбициозно позитивна и да каже да око 2030, односно после те године, они могу да очекују да већина буде обухваћена овим дозволама.
Интегрисана дозвола је одобрење које држава издаје великим постројењима ако у процесу производње примењују најбоље доступне технологије које испуњавају строге услове заштите животне средине.
Закон је усклађен са Директивом ЕУ о индустријским емисијама чија су правила усмерена ка спречавању или смањењу емисија у ваздух, воду и земљиште, смањењу отпада, промоцији циркуларне економије и декарбонизације.
Павков истиче да ће, узимајући у обзир да ће бити велики намет и по питању карбон таксе за одређене привредне гране, не свих тих оператора, али одређених да, бити припремљени подстицаји следеће године.
“Кроз враћање тих такси од угљеника које ће бити приходоване одређених оператора кроз подстицај државе назад за пројекте декарбонизације, да они могу да примене и најбоље доступне технике и технологије и системе енергетске ефикасности и боље пречишћавање отпадних вода и да интегришу више обновљивих извора енергије”, додаје Павков.
Систем интегрисаног спречавања и контроле загађивања у Европској унији развија се већ тридесет година.
Христина Војводић, правни саветник Платформе за друштвени развој и иновације, каже да је важно то да у ЕУ, када говоримо о ефективима директиве о индустријским емисијама која се овде транспонује, они могу рећи да је у периоду од 2010. до 2023. примена ове директиве значајно смањила емисије сумпор-диоксида и азотних оксида.
“Емисија сумпор-диоксида за неких 75 одсто, азотних оксида за 60 одсто. То су заиста добри ефекти примене прописа који су нажалост за исти тај период код нас изостали”, додаје Војводић.
Индустријска постројења која подлежу режиму издавања интегрисаних дозвола представљају највеће појединачне изворе загађења. У Србији две трећине постројења послује без интегрисане дозволе, док поступци издавања дозвола често трају годинама.
