MEĐUNARODNA agencija za energetiku objavila je da će globalna potražnja za naftom ove godine pasti prvi put od 2020. godine, dok je u SAD potrošnja benzina u drugom kvartalu 2026. godine porasla.
Foto: demin pan / Alamy / Profimedia
Pad globalne potražnje, koji bi prema izveštaju trebalo da iznosi oko milion barela dnevno u 2026. godini, povezan je sa višim cenama nafte i poremećajima u fizičkom snabdevanju.
Krizu je produbio rat između SAD i Irana, zbog kojeg su brodovi koji prevoze sirovu naftu ostali blokirani u Persijskom zalivu više od tri meseca i nisu mogli bezbedno da prođu kroz Ormuski moreuz, jednu od ključnih ruta za isporuku nafte i gasa.
– Budućnost Ormuskog moreuza je verovatno danas neizvesnija nego što je bila na početku rata – rekao je Džim Burkhard, potpredsednik i šef istraživanja sirove nafte u S&P Global Energy.
Dodao je da Iran i dalje pokušava da kontroliše moreuz, dok SAD nisu uspele da u potpunosti obnove normalan saobraćaj.
Globalna potražnja za naftom u maju je u proseku iznosila 97,9 miliona barela dnevno, što je za 5,3 miliona manje nego godinu dana ranije. Najveći pad zabeležen je u Aziji, posebno u Kini, gde je potrošnja smanjena za 1,5 miliona barela dnevno, odnosno devet procenata.
Burkhard navodi da je zbog rasta cena u proleće Peking drastično smanjio kupovinu nafte na svetskom tržištu, dok je Danijel Sternof iz Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija objasnio da je Kina privremeno usporila popunjavanje strateških rezervi.
Krhko primirje je omogućilo nekim brodovima da napuste Ormuski moreuz u junu i povećalo ponudu na tržištu, što je snizilo cene nafte. Međutim, cene benzina, dizela i drugih derivata ostale su povišene duže od cene sirove nafte zbog oštećenja rafinerija u Rusiji i na Bliskom istoku.
Američki vozači nisu značajno smanjili potrošnju
Za razliku od većine sveta, američki vozači nisu značajno smanjili potrošnju. Iako je prosečna cena galona običnog benzina u SAD u maju prešla 4,50 dolara i bila je za više od 50 procenata veća nego pre rata, potrošnja benzina u drugom kvartalu je porasla.
Sternof kaže da deo razloga leži u činjenici da domaćinstva u SAD godinama troše manji deo svojih prihoda na gorivo, ali i u povratku nekih zaposlenih sa rada na daljinu u kancelarije.
– Iako je to veoma politički osetljiva cena kojoj ljudi obraćaju veliku pažnju, ako ste u višim prihodnim kategorijama u SAD, možda ćete se žaliti, ali zapravo ne vozite manje zbog tog povećanja cena – rekao je Sternof.
(Kliks.ba)
