Овогодишњи резултати завршног испита за упис у средњу школу говоре да математика српском језику бежи за два бода. О томе зашто нам је матерњи језик све слабија страна и зашто је ђацима тешко да разумеју и анализирају прочитан текст, за РТС су говорили професори србистике.
Из године у годину број освојених бодова из српског језика пада – стигло се до просечних 10,68 поена. Успех урађених задатака не зависи само од ђака, кажу професори.
“Резултат се просто мора узети као валидан, али ми се чини да су питања у неком делу била мало захтевна, не могу рећи претешка, али нису била лака”, каже професор Вељко Брборић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Тежи се брзој комуникацији
Некадашњи директор Филолошке гимназије Душко Бабић каже да се и пре 10-15 година често сусретао са чињеницом да деца боље ураде пријемни из енглеског језика, него из српског. Разлог је, каже, мотивација због које уче.
А чињеницу да ђацима више није проблем граматика, већ и разумевање прочитаног текста, тумачи на следећи начин:
“Одавно је комуникација међу људима постала таква да је идеал добре комуникације брза комуникација. Отуда се оне реченице које смо некада пазили како ћемо их склопити, да буду округле и лепе, сада се своде на неке елиптичне патрљке где се информација саопштава и порука преноси што брже, па чак и без речи, емотиконима. То наравно не важи за све, али говоримо о једном општем тренду, о једној реци површности, која је захватила наше време и нашу цивилизацију”, констатује Бабић.
Недовољан број часова српског језика
Стручна јавност одавно скреће пажњу да је број часова српског језика недовољан, и да га као предмет треба увести и на све факултете.
“Од првог до петог разреда – пет часова недељно, шести, седми и осми разред – по четири часа недељно, гимназија општи тип – четири часа недељно, стручне школе – три часа недељено. За онолики број књижевних дела, за наставу граматике и наставу језичке културе, то је недовољан број часова. Како имају Французи по седам-осам, како имају Руси, како имају други, хајде да се ту мало угледамо на Европу”, поручује професор Вељко Брборић.
Ништа мање није важна улога лектора и медија. Али, доста тога зависи и од саме струке.
“Морамо ићи ка томе да систематично уведемо лекторе или да их вратимо у медијске куће, јер медијски простор је најважнији”, истиче управник Међународног славистичког центра професор Бошко Сувајџић.
Потребно модернизовати наставу
Ипак, напомиње да се и струка мора мењати јер није довољно да се настава држи на исти начин као у другој половини 20. века.
“Морамо модернизовати наставу, морамо ићи у сусрет са временом, и онда на тим новим сазнањима, достигнућима, указати због чега је важно да читамо Андрића, Црњанског, због чега је важно да пажљиво прочитамо текст и да га логички разумемо”, рекао је Сувајџић.
Подсећају да није пука фраза да је образовање највећи и најважнији јемац за будућност – и да је за промену образовне матрице потребна добра воља свих нас.
