Zapad i Rusija ostaju na ivici najveće krize u poslednjim decenijama dok se lideri 32 članice NATO okupljaju se na samitu koji bi mogao da odredi budućnost evropske bezbednosti. U centru pažnje ponovo je Donald Tramp i njegove poruke saveznicima koje su izazvale buru još pre početka samita. Od mogućnosti da Turska ponovo dobije američke avione F-35, preko oštrih kritika upućenih pojedinim evropskim članicama, pa sve do zahteva da saveznici preuzmu mnogo veći finansijski teret zajedničke odbrane, Tramp je jasno stavio do znanja da želi NATO po novim (sopstvenom) pravilima. Istovremeno, kritikovao je Španiju zbog izdvajanja za odbranu, upozoravajući da u Alijansi više neće biti mesta za one koji ne ispunjavaju preuzete obaveze. Generalni sekretar NATO Mark Rute pokušava da očuva jedinstvo saveza u trenutku kada su razlike među članicama vidljivije nego ikada. Dok jedni insistiraju na snažnijem odvraćanju Rusije i većim vojnim ulaganjima, drugi upozoravaju da Evropa mora da izgradi sopstvene odbrambene kapacitete i pronađe ravnotežu između oslanjanja na SAD i sopstvene strateške autonomije. U Ankari je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji od saveznika očekuje nastavak vojne pomoći i jasne bezbednosne garancije. Pitanje koje visi u vazduhu jeste da li će NATO uspeti da zadrži jedinstven front prema Moskvi ili će političke razlike unutar Alijanse postati najveći izazov upravo u trenutku kada rat u Ukrajini ne jenjava. Saveznici su potvrdili nastavak podrške Kijevu, ali ostaje otvoreno pitanje kako će izgledati buduća strategija prema Rusiji i kolika će biti uloga Trampove Amerike u njenom sprovođenju.
Da li NATO ulazi u novu eru pod snažnim uticajem Donalda Trampa?
Može li Mark Rute da sačuva jedinstvo Alijanse uprkos sve izraženijim razlikama među saveznicima?
Kakve će posledice odluke iz Ankare imati po rat u Ukrajini, odnose sa Rusijom i ukupnu bezbednost Evrope?
Šta Tramp planira u sukobu sa Iranom?
