Predsednik Republike Aleksandar Vučić bio je gost Dnevnika na RTS. Predsednik je govorio o odnosima sa Evropskom unijom, otvaranju Klastera 3, spoljnoj politici Srbije, Crnoj Gori, merama države, predstojećim izborima…
Najavio je iznenađenje za sve punoletne građane Srbije, a izneo je uverenje da će prvo biti parlamentarni, potom i predsednički izbori.
O rezoluciji Evropske komisije
Vučić je izjavio da su danas samo dve ili tri zemlje EU bile snažno protiv toga da se Srbiji otvori klaster 3, dok su druge zemlje iznosile neke zamerke.
“Ne možemo baš tako da kažemo da su bili protiv. Iznosili su neke zamerke, ali dve ili tri zemlje su bile snažno protiv, očekivano. Znali smo i koje”, rekao je Vučić.
Na pitanje da li očekuje pozitivnu odluku, Vučić je rekao da to ne može da kaže i dodao da ne možete da promenite političku volju i da nije sve zasnovano na zaslugama. Istakao je da ga najviše pogađa to što su naši ljudi radili vredno i mnogo energije uložili.
“Ja sam rekao: Imate svu slobodu, svu političku slobodu da uradite sve što Evropska komisija traži, da pokažemo da možemo, da imamo kapacitete i da možemo da uradimo reforme brže od drugih. To je čak primetio i hrvatski parlamentarac Ivo Davor Štir, koji je rekao ‘Srbija kada hoće, onda vidite kako brzo može da promeni mnogo toga'”, rekao je Vučić.
Dodao je da je za njega teško da gleda svoje prijatelje i saborce koji su mnogo energije uložili i za koje vidi da se sekiraju strašno zbog svega ovoga.
“Ja sam im rekao: videćete koliko će problema da bude sa tim i da nije sve zasnovano na zaslugama”, rekao je Vučić.
On je dodao da ostaje da se nadamo i vidimo kako će to da bude i poručio da ne treba ni očajavati, niti se previše radovati.
“Prosto, sve je to negde očekivano. Mi smo već gotovo pet godina bez ikakvog napretka, ne zbog toga što mi nismo ostvarili napredak, kao što vidite u svim sferama, od pre svega onog najvažnijeg – kvaliteta života građana Srbije, napretka ekonomije. Prelazimo i pretičemo sve one koji su godinama i decenijama bili ispred nas, ali politička volja je nešto drugo. Ja sam veoma zahvalan Ursuli fon der Lajen, Antoniju Košti na ogromnom trudu koji su uložili i na ogromnoj energiji. Zahvalan i kancelaru Mercu, predsedniku Makronu i premijerki Meloni i svim drugim našim prijateljima koji podržavaju Srbiju”, istakao je Vučić.
Zahvalio je i svima koji nam, kako je rekao, jasno stavljaju do znanja da imaju neke druge stvari protiv Srbije, a to nije ono što vidi Evropska komisija.
“U svakom slučaju, ljudi u Srbiji, više bi trebalo da brinemo o tome da li ćemo i koji auto-put da otvorimo i koju prugu, a ne koji klaster ili poglavlje, jer ovo je život. Ovo je veoma važno takođe, ali kao što vidite, ne možete uvek ni najboljim mogućim radom i onim što učinite da na to utičete. I nema potrebe mnogo ni da se sekiramo, sve je otprilike očekivano”, rekao je predsednik Vučić.
Hrvatska je, naravno. bila protiv.
“Što se tiče naših hrvatskih komšija, ništa novo, ništa neočekivano. Oni vole da vide Srbiju na kolenima, slabu Srbiju, siromašnu Srbiju, poniženu Srbiju. Baš ono što rade Crnoj Gori danas, oni bi da rade i Srbiji. Dok sam predsednik Srbije ili dok sam bilo šta u Srbiji, to neće biti slučaj”, rekao je Vučić za RTS odgovarajući na pitanje da prokomentariše to što su hrvatski mediji, pre svega “Večernji list” gotovo slavodobitno javili da će Hrvatska biti protiv otvaranja Klastera 3.
Vučić je dodao da su hrvatski mediji jutros morali da objave prognozu MMF-a da će Srbija, zahvaljujući svom dosadašnjem radu i na radost svih svojih građana, u narednih pet godina biti u prvih pet zemalja Evrope po stopi rasta do 2031. godine.
“Za to nije zaslužan neko drugi, za to su zaslužni građani Srbije, mi svi zajedno, koji smo vredno radili. To je za nas najvažnije. Na početku su hrvatski mediji to lepo objavili, a onda su to brzo sklonili kada su shvatili da je u stvari to najveća pohvala Srbiji i našem radu”, rekao je Vučić.
Dodao je da je Hrvatska Srbiju “tužakala u NATO-u: ‘Obratite pažnju i na Srbiju'” i govorila o naoružavanju Vojske Srbije. Poručio je svima da Srbija nije slaba i da nikada više neće biti slaba i nikada više neće biti džak za udaranje bilo kome.
“Ko god pomisli da ugrozi teritorijalni integritet Srbije, da sprovede agresiju na Srbiju, moraće da se suoči sa onim što imamo. Ako pogledamo kakvi su bili gubici u tehnici i ljudstvu NATO snaga 1999. godine, sa stostruko ili hiljadu puta većim gubicima nego što su bili tada. Dakle, niko ne može da se igra sa Srbijom i ovo govorim zato što je to pre svega odvraćajući faktor”, istakao je predsednik Vučić.
Kako je rekao, kada to kaže, to znači da je Vojska Srbije baš toliko puta snažnija nego što je bila 1999. godine.
Naveo je da će Vojska Srbija da sačuva svoju slobodu i da odbrani svoju zemlju.
“Nastavićemo to da radimo. Ja na glupe primedbe, budalaste primedbe hrvatskog predsednika, neću da odgovaram. Mi poštujemo Hrvatsku, Hrvatska ima izuzetno snažnu vojsku, oni su deo NATO-a. Mi nismo deo NATO-a. Poštujemo NATO, ali ne želimo da budemo deo NATO-a i želimo da sami određujemo svoju sudbinu i zato moramo da budemo veoma jaki i veoma snažni”, naglasio je predsednik.
Ukazao je i na to da se svašta dešava nezavisnim i slobodnim zemljama širom sveta.
“Mi više nikome nećemo biti plen kao što smo bili i ne samo 1999, već i tokom Drugog svetskog rata i tokom mnogih sukoba, pa čak, ako hoćete, i tokom ratova devedesetih”, rekao je predsednik Vučić.
O Konferenciji ambasadora kandidata za EU u Beogradu:
“Sve baltičke, skandinavske i zemlje Beneluksa imaju osnovnu primedbu – uvedite sankcije Rusiji. Da ljudima prevedemo, mi poštujemo Ukrajinu, koja nije priznala Kosovo. Nama je prijateljska zemlja Rusija, koja se takođe zalaže za teritorijalnog integriteta. Nastavićemo da gradimo dobre odnose i sa Kijevom i sa Moskvom, ali nećemo da menjamo politiku tako što će neko da vrši pritisak. Teško je biti nezavisan i slobodan u današnjem svetu. Vidite da nije lako ni jednoj Španiji”.
“Morate da imate kuraži, volje i želje da se borite za svoju zemlju i da izdržite pritisak koji normalni ljudi ne mogu da ga izdrže”.
“Imaćemo važnih poseta u inostranstvu, dolaziće nam u goste važni ljudi”
“Stopa inflacije je 2,7 u junu, niža nego u EU. Imamo problem, ponovo izbio rat između Amerike i Irana, nažalost bio sam u pravu, jer nije rešen koren problema. Mora neko jasno da pobeđuje da bi došlo do mira. Nama to pravi problem oko cene nafte. Mi sutra moramo da izdvajamo državne pare da bismo držali cenu”.
O paketu mera
“Biće ranije, biće svakako u septembru, verujemo sredinom septembra. Verujem da ćemo uspeti još nečim da obradujemo sve građane. Ne mogu do kraja da kažem, ali verujem da ćemo sve punoletne građane da obradujemo, i to ne sredstvima iz budžeta. Još istražujemo”.
“Mi moramo da razmišljamo o našim ljudima. Razumemo odluku EU, zahvalan sam Fon der Lajen i Košti. Mi treba da živimo racionalan život”.
O Crnoj Gori
“Tu vidite kompletno licemerje Zapada sa jedne strane i antisrpsku prirodu režima u Podgorici. Koliko Albanaca ima u Severnoj Makedoniji? 25 odsto. Ne postoji ništa da u Severnoj Makedoniji ne piše i na albanskom. Srbima je sve i svuda zabranjeno. Bila je zanimljiva ta sednica parlamenta. Ne samo da su govorili isključivo protiv Srbije i mene, nego su ispuštali neke čudne krike. Toliku mržnju nisam video kod onih koje su Srbi doveli na vlast. Vi mrzite Srbe jer im ne date srpski jezik. To su bile linije na kojima su litije bile”.
O napadu blokadera na penzionere
“To su odvratne, fašističke parole. Ljudi, ne prihvatajte takve podele. Svi građani su potpuno jednaki. Želimo ujedinjenu Srbiju, i decu, i mlade, i sredovečne, i stare za istim stolom”.
O izborima
“Tražili su da budu razdvojeni izbori, ja to poštujem. Odluka o raspisivanju biće doneta u avgustu ili septembru, dakle, izbori će biti u oktobru ili novembru. Verovatno će prvo biti parlamentarni, pa predsednički”.
“Za mene je važno da zamolim građane za još malo strpljenja. Biće još mera. Iako je pred nama godina najvećeg rasta, ima pada tamo gde možemo da utičemo zbog problema u svetu. Više nas niko neće preteći na Zapadnom Balkanu, a da istovremeno pretičemo jednu po jednu zemlju EU po ekonomskom razvoju”.
