“RAZVILA SE VEOMA BLISKA VEZA” Srbija i Ukrajina produbljuju saradnju: “Mnogi ljudi to ne znaju, posebno u Evropskoj uniji”

Srbija i Ukrajina imaju vrlo dobre odnose s obzirom na to da zemlja već četiri i po godine ne uvodi sankcije Rusiji, ali na različite načine pomaže Kijevu: do sada je poslala više od 60 miliona evra humanitarne i finansijske pomoći, isporučila električnu opremu, a pritom sve vreme poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Dokaz bliskih veza su sve češći dolasci ukrajinskih zvaničnika u Srbiju. Nakon Tarasa Kačke, potpredsednika ukrajinske vlade, u Beograd je stigao Ruslan Stefančuk, predsednik ukrajinskog parlamenta.

Pošto je Srbija među retkim evropskim državama koja nije uvela sankcije Rusiji od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, mnogi i dan danas smatraju da je na taj način “odabrala stranu u ratu”.

Zato se i iznenade kada vide, recimo, da se Stefančuk i Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, grle i ljube kao najveći prijatelji na aerodromu po dolasku predsednika ukrajinskog parlamenta u Beograd. Ili kada svedoče da se predsednici Srbije i Ukrajine Aleksandar Vučić i Volodimir Zelenski gotovo redovno čuju, sastanče i pričaju na različitim samitima širom sveta.

Da su odnosi Beograda i Kijeva i više nego dobri dokaz je dvodnevna Konferencija predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU koja je počela u Beogradu na zajedničku inicijativu Skupštine Srbije i Vrhovne Rade Ukrajine.

Stefančuk: “Ukrajina neizmerno ceni pomoć i podršku”

Stefančuk je na otvaranju konferencije poručio svim zemljama kandidatima da “nisu konkurenti, već partneri” i poželeo svima uspeh na putu evropskih integracija.

– Zato sam danas ovde, da vam to iskreno i otvoreno kažem. I takođe, da vam kažem da se Ukrajina bori, da neizmerno ceni vašu pomoć i podršku, i da će Ukrajina sigurno pobediti u borbi za naše zajedničke vrednosti, za našu slobodu i vašu slobodu, i najvažnije, za našu zajedničku evropsku budućnost – naveo je Stefančuk.

Ukazao je da je prvi put posetio Beograd i Srbiju i dodao da je njegova poseta, “prva poseta predsednika Vrhovne rade Ukrajine Srbiji u poslednjih 15 godina”, a podsetio je i na posetu Ane Brnabić Kijevu u novembru prošle godine.

Brnabić: Novi format saradnje kao zajednička inicijativa Srbije i Ukrajine

Brnabić je rekla da “bliža saradnja država kandidata predstavlja važan doprinos procesu evropskih integracija” i da je upravo to cilj.

– I to je cilj inicijative koju smo pokrenuli mi, pre svega kao Narodna skupština Republike Srbije i Vrhovna Rada Ukrajine, i velika zahvalnost svim ostalim parlamentima što su prihvatili i pridružili se ovoj inicijativi. Naše države nalaze se u različitim fazama procesa pristupanja, mi imamo različita iskustva, što je prirodno i normalno. Suočavamo se sa različitim izazovima, suočavamo se sa veoma različitim političkim okolnostima. I upravo zato ova konferencija ima poseban značaj – rekla je predsednica Skupštine Srbije.

Dodala je da joj je posebno drago što iz Beograda i Srbije “započinje novi format saradnje kao zajednička inicijativa Srbije i Ukrajine”.

Vučić i Zelenski razgovarali na pet samita

Od februara 2022. srpski i ukrajinski zvaničnici su se više puta susretali, uglavnom tokom međunarodnih samita. Međutim, direktnih poseta na predsedničkom ili premijerskom nivou nije bilo.

Vučić i Zelenski su razgovarali na samitima u:

• Kišinjevu u junu 2023. godine
• Atini u avgustu 2023. godine
• Granadi u oktobru 2023. godine,
• Tirani u februaru 2024. godine i
• Odesi u junu 2025.

Zanimljivo, na samit u Odesi Vučić je došao samo mesec dana pošto je bio u Moskvi na obeležavanju Dana pobede. Inače, to je bila prva Vučićeva poseta Ukrajini od kako je došao na vlast 2012. godine.

Vučić je u Odesi domaćinima ponudio pomoć u obnovi ratom zahvaćenih regiona, ali i poručio da dolaskom u Odesu, Srbija nije “izdala Rusiju”.

Godinu dana pre toga, u maju 2024. ukrajinska prva dama Olena Zelenska sa šefom diplomatije Dmitrom Kulebom posetila je Beograd.

A Brnabić se u novembru prošle godine u Kijevu sastala sa Zelenskim.

Poslednji razgovor telefonom u maju

Vučić i Zelenski poslednji put su razgovarali u maju i to telefonom uoči dolaska delegacije ukrajinske vlade na čelu sa Kačkom u Beograd. Tada su razgovarali o evropskim integracijama i unapređenju ekonomske saradnje i dogovorili dogovorili da “ostanu u kontaktu”.

Ne treba zaboraviti da je Srbija podržala sve rezolucije Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska invazija i podržava suverenitet Ukrajine do marta 2025.

“Više od 60 miliona evra pomoći Ukrajini od početka ruske agresije”

Brnabić je u najnovijem intervjuu za briselski “Euronews” odbacila optužbe o navodnom nedostatku podrške Srbije Ukrajini u sukobu sa Rusijom.

Kako je rekla, Srbija od izbijanja ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine izdvojila “više od 60 miliona evra pomoći Ukrajini u vidu direktne finansijske i humanitarne pomoći, mada ne i vojne podrške”.

– Bili smo jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja je, u najtežim trenucima tokom zimskih meseci, isporučila električnu opremu Ukrajini – jer imamo slične energetske sisteme – kao i generatore i rezervne delove. Čak i kada se to nije moglo kupiti na tržištu, slali smo ih Ukrajini iz sopstvenih rezervi. Na taj način, a mnogi ljudi to ne znaju, posebno u Evropskoj uniji, razvila se veoma bliska veza između Srbije i Ukrajine – istakla je Brnabić.

Potom se osvrnula na međusobne odnose srpskih i ukrajinskih zvaničnika.

– Videli ste da je komunikacija između predsednika Vučića i predsednika Zelenskog izuzetno redovna; oni su u stalnom kontaktu. Moja komunikacija sa predsednikom Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine, Ruslanom Stefančukom, izgleda slično – rekla je Brnabić.

“U Kijevu svesni na koliko mogu da računaju od Beograda”

Vuk Vuksanović, predavač spoljne politike i velike strategije na Kings koledžu u Londonu, ocenio je za “BBC na srpskom”, da su u Kijevu zbog pozicije Srbije u odnosu na Rusiju “svesni na koliko mogu da računaju od Beograda” i da su “dosad pokazali razumevanje”.

Kako je rekao, u više od četiri ratne godine, odnose Ukrajine i Srbije “obeležila je nelagoda pre svega zbog neuvođenja sankcija Rusiji”.

– Od prve godine rata do danas Beograd i Kijev povezuje princip teritorijalnog integriteta i paralele između Kosova, Krima i Donbasa, što je održavalo odnose – naveo je Vuksanović.